Kosa će vam se podići na glavi samo od čitanja, zamislite tek da polećete ili slećete na ove piste…
Nema ničeg strašnog u samom letenju nebom, ali sletanje i poletanje je ono što tera srce da brže lupa, pogotovo ako polećete ili slećete na jednu od ovih 10 tačaka.
1. Aerodrom Kai Tak, Hong Kong, Kina
Kai Tak, majka svih zastrašujućih aerodroma, je zatvoren na zadovoljstvo svih putnika aviona i stanovnika oko aerodroma. Mnogi su bili upozoreni na veoma urban karakter ovog aerodroma, ali i dalje nisu bili spremni za prizor stambenih blokova i veša koji se suši praktično paralelno sa pistom broj 13.
Manevar na takvoj visini je zahtevao poravnanje sa pistom koje je toliko spektakularno da su neki putnici tvrdili da su videli treperenje televizora kroz prozore stanova duž prilaza, navodi National Geographic.
2. Aerodrom Kurševel, Kurševel, Francuska
Pista Aerodroma Kurševel je izuzetno kratka i ima samo 525 metara, a nijedan od tih 525 metara nije ravan. Od poletanja se diže kosa na glavi (i posedi) pošto većina letelica ide preko “brazdi” pre nego što se pomoću krila konačno vinu u vazduh. Sletanje je još rizičnije.
3. Aerodrom Madeira, Madeira, Portugalija
Dve glavne piste Aerodroma Madeira su bile samo 1.600 metara dugačke kada je aerodrom počeo sa radom 1964. godine. Nakon strašnog udesa iz 1977. godine, kada je Boing 727 proleteo kroz kameni most i završio na plaži, jedna pista je produžena za 200 metara. Godine 2003. pista je dodatno produžena preko plaže i postavljena na 180 stubova od kojih je svaki 70 metara visok.
Sa produženom pistom ili ne, osnovni prilaz aerodromu i dalje ostaje veoma komplikovan čak i za iskusne pilote. Protivno svojim instinktima, piloti moraju prvo da usmere letelicu direktno ka planinskom vrhu, potom da se brzo nagnu na desno kako bi izbegli sudar s planinom – što ih dovodi na put ka pisti.
4. Aerodrom Huančo E. Iraskin, Saba, Holandija
Hunačo E. Iraskin je jedini aerodrom na karipskom ostrvu Saba, nekada najmanjem ostrvu Holandskih Antila. Kopnom dominira vulkan Maunt Sineri od 877 metara, što ga čini najvišom tačkom Holandije. Pakleno mesto za aerodrom, ali su ga sagradili.
Samo 396 metara dugačka pista čini ovaj aerodrom nemogućim za sletanje mlaznih aviona. Ukoliko ste pilot morate kružiti oko ostrva nekoliko puta pre sletanja, a imajte na umu da ne postoji gorivo za avione na ostrvu.
Pista Huančoa se graniči sa morskim liticama sa tri strane, a sa četvrte padinom planine. Iako ga mnogi avijatičari smatraju najopasnijim aerodromom na svetu, Huančo još uvek nije doživeo nijednu nesreću.
5. Aerodrom Gibraltar, Gibraltar, Ujedinjeno Kraljevstvo
Aerodrom Gibraltar takođe ima veoma kratku pistu od 1.828 metara. Ukoliko ste mislili da je Gibraltar samo stena i ništa više, uglavnom ste u pravu – pista je stisnuta između Sredozemnog mora i Gibraltarske stene.
Dodatan strah za putnike je činjenica da je vreme oko Gibraltara uglavnom loše, zbog čega se dolazni avioni često preusmeravaju ka Malagi u Španiji ili Tangeru u Maroku.
Jedna od čudnih stvari vezanih za ovaj aerodrom je što glavni auto-put seče glavnu pistu. Kada avioni moraju da polete ili slete, zvona, zviždaljke i rampe se aktiviraju kako bi zaustavili saobraćaj, što se uglavnom viđa na pružnim prelazima.
6. Aerodrom Tenzing-Hilari, Lukla, Nepal
Tenzing-Hilari aerodrom u Lukli je dobio ime po dvojici planinara koji su se popeli na vrh Mont Everesta. To bi trebalo da bude upozoravajuće. Aerodrom radi na nadmorskoj visini od 2.438 metara i bukvalno nema nijednu karakteristiku savremene kontrole letenja – čak ni svetla i veoma malo struje uopšte.
Smešten na jedinom poluravnom zemljištu u regionu – pista se nalazi na padini pod uglom od 12 stepeni – aerodrom dozvoljava jedino dnevna sletanja Jeti Erlajnsa, od čijih se pilota očekuje da budu upoznati sa uslovima. Čak i Jeti Erlajns ima problema sa sletanjem na aerodrom ponekad, posebno kada niski oblaci smanje vidljivost do nule.
7. Aerodrom Tonkontin, Tegusigalpa, Honduras
Pista 13L na JFK aerodromu je dugačka 4.442 metara, a ona na Tonkontinu u Tegusigalpi, glavnom gradu centralnoameričke države Honduras ima 1.862 metara dužine. Kratka pista čini sletanje bilo kojih mlaznjaka većih od Boinga 757 nemogućim, a onih manjih uglavnom malo verovatnim.
Tonkontin ima veliki broj mana. Nalazi se u dolini 1.004 metara iznad nivoa mora, okruženoj planinama.
8. Međunarodni aerodrom Džon F. Kenedi (Pista 13L), Njujork, Sjedinene Američke Države
Najprometniji međunarodni aerodrom u SAD je na listi najopasnijih na svetu? Verovali ili ne, pista 13L je u centru pažnje ovog teksta. Prilaz pisti ostavlja malo prostora za grešku, budući da se Zaliv Jamajka nazire sa desne strane, a okolne močvare ne pružaju sigurno utočište. Takođe, piloti imaju samo 8 kilometra vidljivosti zahvaljujući kružnom obrascu prilaženja kako bi se izbegle letelice koje sleću ili poleću sa La Gvardije ili Njuarka.
Trenutno se pista 13R-13L podvrgava serijama unapređivanja kako bi se prilagodila avionima grupe VI, koja uključuje Erbas A380 i Boing 747-8. Jedna od ovih unapređenja uključuje proširenje piste sa 45.7 metara na 60.9 metara. Pristupne procedure će ostati iste što može predstavljati još veći izazov za pilote i posadu većih aviona.
9. Međunarodni aerodrom Princeza Julijana, Sveti Martin, Holandija
Prvobitno konstruisan kao vojni aerodrom tokom Drugog svetskog rata, Međunarodni aerodrom Princeza Julijana danas služi kao glavni centar za manje ostrvske destinacije na Karibima. Poletanja sa aerodroma moraju biti praćena brzim refleksima, budući da oštar zaokret mora biti napravljen odmah nakon što letelica bude u vazduhu, kako se ne bi zabila u planine.
10. Aerodrom Tioman Ostrvo, Tioman ostrvo, Malezija
Verovatno niste čuli za Tioman ostrvo (lokalnom stanovništvu poznat kao Gunung Daik Berkabang Tiga), ali ste ga verovatno viđali na televiziji i bioskopskim platnima: “Bali Hai” u filmu Južni Pacifik iz 1956. je zapravo ostrvo Tioman. Ovo predivno tropsko ostrvo leži nedaleko od istočne obale poluostrva Malezije, istočno od Kuala Lumpura i ugrubo severoistočno od Singapura.
Berdžaja Er posluje sa dvomotornim i četvoromotornim turboprop avionima sposobnim (jedva) da izađu na kraj sa 992 metara dugačkom pistom Aerodroma Tioman Ostrvo. Piloti prvo moraju da postave uprave svoje avione direktno ka planinama, a potom da izvedu okret od 90 stepeni kako bi se postrojili na pisti. Zakasnela sletanja nisu preporučljiva budući da premašivanje piste znači zabijanje u golu liticu.
Poletanja su relativno tiha na Aerodromu Tioman, a sletanja su ono što putnicima daje žmarce, kao i posadi.
