Osim ove bordo, koja je najzastupljenija na našem tržištu, postoji i bela i žuta cvekla, ali i sorta koja ima crvene i bele koncentrične krugove. Takođe, jedna podvrsta se jede kao zeleniš, jer su njeni listovi hranljiviji od korena.
Cvekla može da se bari i peče, ali je najzdravija sirova. U tom slučaje potrebno da je dobro operete i oljuštite, a ukoliko je termički obrađujete ne morate da je ljuštite, ali nikako nemojte predugo da je kuvate ili pečete kako ne biste uništili sve dobro u cvekli.
Kada je kupujete obratite pažnju na veličinu – manji plodovi su ukusniji od krupnih, ne bi trebalo da imaju ispucalu koru, da deluju smežurano i sivo. Njeni listovi moraju biti zeleni, nikako uveli i meki.
U frižideru cvekla može da stoji do tri nedelje, a obarena i začinjena i duže.
Cvekla je odličan izvor folne kiseline, vitamina B, A i C, gvožđa, kalijuma i magnezijuma.
Nedavna istraživanja su pokazala da je ovaj rubin crveni koren efikasan koliko i kofein, kad treba da nas razbudi. Zato, kupite sokovnik i pravite sebi sok od cvekle kada vam treba snaga. Nutricionisti preporučuju da ovaj sok ponesete na posao i pijuckate tokom radnog dana. To se savetuje i studentima, kada spremaju ispite.
