Posle američkih zvaničnika i Pentagona, scenarijem mogućeg napada Kine na Tajvan bavili su se i eksperti američkih tink-tenk organizacija predlažući strategiju kojom bi Sjedinjene Američke Države sprečile Kinu u tom pokušaju.
Tako su, u autorskom tekstu za „Hil“ pod naslovom „Strategija za sprečavanje Kine da preuzme Tajvan“, Dejvid Očmanek, viši međunarodni istraživač u organizaciji RAND i Majkl O’Hanlon, stručnjak za spoljnu politiku američke institucije Brukings, opisali i na koji način bi Kina to mogla da izvede.
U tom kontekstu, Očmanek i O’Hanlon su se pozvali na tvrdnje Američkog mornaričkog instituta da je Kina izgradila repliku brodova američke flote u udaljenom delu pustinje Taklamakan, navodno u svrhu vojne obuke.
Naveli su da bi, na primer, Kina mogla raketama i iz vazduha da napadne tajvanske aerodrome, luke, protivvazdušnu odbranu, komunikacionu infrastrukturu i komandno-kontrolne sisteme, a da bi potom usledila i kopnena ofanziva uz angažovanje padobranaca i transportnih helikoptera.
“Kina bi mogla da napadne i američke snage i baze na zapadnom Pacifiku sa ciljem da se onesposobi svaki napor SAD da odbrani Tajvan”, piše u tekstu.
Americi zato savetuju da, umesto što se oslanja na snage na zapadnom Pacifiku za koje ocenjuju da su laka meta, pronađe način kako da isporuči i rasporedi naoružanje sa relativno bezbednije lokacije, kako u regionu, tako i šire. Smatraju i da za to nisu potrebna toliko sofisticirana sredstva.
“Kako je govorio bivši zamenik ministra odbrane Robert Vork, kada jedan takav scenario krene da se odvija, SAD je potrebna sposobnost da brzo potope ili onesposobe stotine kineskih brodova i da onemoguće da kineska vojska bez poteškoća deluje u tajvanskom vazdušnom prostoru”, dodali su autori teksta.
Da li će, kako su naveli, Vašington da izabere vojni odgovor odluka je na predsedniku i Kongresu, bazirana na osnovu konteksta buduće krize. Ipak smatraju da sposobnost sprečavanja moguće invazije odvraća i smanjuje mogućnost da uopšte dođe do izbijanja rata.
Oni su sugerisali američkom Ministarstvu odbrane da razmotri da godišnje, u narednih pet do deset godina, troši nekoliko milijardi dolara kako bi američka vojska imala:
– Veliki broj malih bespilotnih letelica za čije poletanje nisu potrebne piste, a koje mogu da se lansiraju sa mobilnih rampi i da se spustite padobranom. Pratile bi kineske brodove i letelice, a algoritmima za automatsko prepoznavanje ciljeva dronovi bi mogli da identifikuju mete.
– Nekoliko desetina podmornica potrebnih na zapadnom Pacifiku za lansiranje raketa, postavljanje morskih mina ili direktno napadanje brodova u blizini Tajvana.
– Dovoljne zalihe protivbrodskih raketa kako bi vazduhoplovne snage mogle više dana intenzivno da napadaju kinesku flotu.
– Veću diversifikaciju satelitske flote da bi se izbegla zavisnost od velikih pojedinačnih ranjivih satelita koji se koriste za izviđanje i komunikaciju.
– Tajvanskim snagama najpotrebnije su pametne mine, protivbrodske rakete koje mogu da se lansiraju sa mobilnih rampi, visoko mobilni raketni sistemi kratkog dometa i dobri komunikacioni sistemi duž obale.
