Tačno u ponoć Hrvatska je ušla u Šengen i u evrozonu, a od danas na snagu je stupila i cela sila novih zakona i propisa.
Hrvatska je ušla u Šengen, što će olakšati putovanja, kao i u evrozonu – što im na kratke staze neće bitno promeniti finansijsku krvnu sliku, ali bi dugoročno i od uvođenja evra mogli imati direktne koristi.
Takođe, danas je na snagu stupila i cela sila novih zakona i propisa. Radnici koji primaju zakonski najmanju moguću platu, ubuduće će zarađivati mrvicu bolje.
Iznos minimalne plate podignut je na 700 evra bruto, odnosno 560 evra neto. Time će minimalna plata iznositi 51,32 odsto prosečne bruto plate. Minimalac prima oko 35 hiljada radnika, a dizanje njegovog iznosa osetiće još 70 hiljada radnika čija je plata u 2022. godini bila viša od minimalne, ali manja od 700 evra bruto. Od 2016. do danas bruto minimalna plata porasla je za 69 odsto.
U ponoć su na snagu stupile i izmene i dopune Zakona o radu kojima se, među ostalim, određuje da se s radnikom mogu sklopiti samo tri uzastopna ugovora na određeno u roku tri godine, kako bi se sprečila zloupotreba tog nesigurnog modela zapošljavanja, dok se uslovi za rad od kuće i rad na daljinu detaljnije uređuju.
Za stotine hiljada radnika novi Zakon o radu donosi još jednu vrlo važnu novost. Svi koji rade nedeljom moraće biti plaćeni barem 50 odsto više nego normalnim radnim danom. Dosad je zakonom bilo definisano samo da moraju biti plaćeni više, ali ne i koliko, pa se moglo dogoditi da za rad nedeljom budu plaćeni i samo jednu kunu više.
A za samo 30 dana uvodi se i neradna nedelja u sektoru trgovine. Trgovci će moći da rade samo 16 nedelja u godini (i to po sopstvenom izboru), dok će ostale nedelje morati da budu neradne. Doduše, u novi Zakon o trgovini ponovo su uvedene brojni izuzeci, pa će tako nedeljom i dalje moći da rade trgovine u sklopu benzinskih pumpi, autobuskih i železničkih stanica, OPG-ova, pijaca, pekare, kiosci…
U ponoć je na snagu stupila i nova regulacija porodičnih penzija prema kojima preživeli, uz svoju penziju, može da naslediti i 27 odsto penzije preminulog supružnika. Ujedno za deset odsto rastu sve porodične penzije.
Na snagu je stupila i primena Vladine odluke o (su)finansiranju barem jednog besplatnog obroka dnevno za svakog učenika u osnovnim školama, tačnije za njih 311 hiljada. Država ovim izdvaja deset kuna dnevno po učeniku, odnosno 550 miliona kuna na godišnjem nivou. Procena je da u Hrvatskoj čak 80 hiljada dece živi u riziku od siromaštva.
Recimo još jednom da evro postaje službena valuta u Hrvatskoj, a da kuna odlazi u istoriju. Prvih 14 dana u zemlji će se moći plaćati i evrom i kunama, a trgovci će kusur morati da vraćaju u evrima. Posle tog prelaznog perioda, valuta plaćanja biće isključivo evro, dok će se dvojno iskazivanje cena nastaviti sve do kraja godine.
Na kraju, Hrvatska je postala deo šengenske zone, što znači da su ukinute kopnene i morske granične kontrole sa Slovenijom, Mađarskom i Italijom, a granica sa Bosnom i Hercegovinom postala je u punom smislu te reči spoljna granica Evropske unije, ističe Jutarnji.hr.
Bez graničnih kontrola od danas građani Hrvatske mogu da putuju od Dubrovnika do Osla ili od Iloka sve do Lisabona i natrag.
