Porodica Šušić živi već danima na relaciji Nikšić – Podgorica – Beograd. Svaki put mladi bračni par, 33-godišnja Vesna i njen suprug Svetozar sa desetomesečnom ćerkom Sofijom kreću na putovanje s nadom, a vraćaju se nazad u mali podstanarski stan s još većom tugom u srcu koja se tu svila i ne napušta ih. Dočekuje ih oronuli Nikšić, nekad čuveni industrijski centar Crne Gore, grad "piva i čelika".
Danas su tamo beda i siromaštvo na svakom koraku. Ljudi se savili do zemlje. Na Nikšić i Nikšićane, već odavno, gotovo niko ne obraća pažnju. Baš kao ni na muke ove četvoročlane porodice, koja istovremeno vodi bitku na dva fronta, znajući unapred da će na jednom izgubiti.
– Krahirali zaista jesmo na finansijskom polju, kad bogatstvo nestane nije sve izgubljeno, tek kad je zdravlje nepovratno izgubljeno tada možemo reći da smo izgubili ne samo ovu bitku, nego i rat – kaže Vesna, brižna majka 13-godišnjeg sina Stefana i teško bolesne bebe Sofije za koju još u svetu nema pravog leka.
|
Obećanje |
Ova preslatka devojčica rođena je s retkim oboljenjem mozga, zvanim lišencephalia, koje izaziva deformitete u pravilnom razvoju moždanih vijuga, što za posledicu ima teške posledice u odrastanju deteta. Jedna od njih jeste i pojava Vestovog sindroma, odnosno brojni epileptični napadi u serijama tokom celog dana ili noći, koje često jedino brza intervencija lekara može da zaustavi.
– Lekari su nam rekli da je reč o genetski uslovljenom uzroku, da se ne može intervenisati hirurškim zahvatom, kao i da zasad jedino možemo da lečimo malu Sofiju skupim lekovima i fizikalnom terapijom, bez koje ne bi smela biti ni dan. Lek "sabril" od 500 mg nabavljamo u Beogradu u privatnoj apoteci, svaka kutijica košta 30 evra i kako ne bismo svaki čas putovali, kupili smo ga dovoljno za narednih šest meseci. Donedavno smo nabavljali i injekcije "sdžnactena", čija jedna ampula staje 50 evra. Mesečna terapija fizioterapeuta, bez čijih vežbi nema podsticaja normalnog razvoja tela, najmanje košta 200 evra, a gde su još posete lekarima i kontrole – priča očajna majka koja se nalazi na trudničkom bolovanju, dok je suprug Svetozar konobar bez posla, ali ne odbija ništa što mu se ponudi za dnevnu nadnicu.
|
Kontakt |
Koliko je ova porodica, koja samo podstanarski stan plaća 150 evra, morala da se zaduži, to samo oni znaju. O tome ne žele da pričaju, ali kažu: "Možda za Sofiju nema leka na ovom svetu, ali naša roditeljska dužnost je da joj omogućimo da živi životom dostojnim deteta. Da joj sem ljubavi, pružimo i osnovne uslove za poboljšanje njenog zdravstvenog stanja." Ali, porodica Šušić i pored najbolje volje to ipak neće moći sama, neće moći da sa svojom bebom ode čak ni u Igalo, gde su usluge fizioterapeuta na vrhunskom nivou, ukoliko joj i vi, plemeniti zemljaci, bar malo ne pomognete.
