Tost hleb je praktičan: dobrog je ukusa, narezan je i dugo traje. Ali, beli tost hleb ima svoju tamnu stranu, javljaju nemački mediji.
Tost hleb je najpopularniji hleb u Nemačkoj. Skoro svaki treći hleb prodat u ovoj zemlji 2021. bio je tost (27,9 posto), pokazuju podaci statističkog portala Statista.
Razlozi su očiti: pravougaone šnite imaju mnogo varijanti, čini se da traju večno, a kada se tostira, svež slatki ukus mekanog hleba postaje još intenzivniji. Ali, upravo u tome leži problem: slatkoća, pečenje, mekoća. Nemački mediji pišu da ne postoji ništa nutritivno dobro u tostu, prenosi “Feniks magazin”.
Stručnjaci savetuju da ne koristite ovaj hleb, jer može dovesti do bolesti.
Tost hleb nema gotovo nikakvu hranljivu vrednost
Tipični tost s maslacem sadrži puno šećera, zasićenih masnih kiselina, kao i nizak udeo vlakana i konzervanse.
Ne drži vas dugo sitim, a ima i puno kalorija iz nezdravih sastojaka.
Stručnjaci neprofitne zdravstvene organizacije DiabetesDE ističu da hrana koja sadrži previše jednostavnih šećera i rafinisanih ugljenih hidrata može povećati rizik od dijabetesa.
Isto važi i za one koji sadrže premalo vlakana i složenih ugljenih hidrata. Sve ove loše osobine odnose se na beli tost hleb. Ali, ni verzija sa celim žitaricama nema puno bolju nutritivnu vrednost.
Evo poređenja nutritivnih podataka tosta s maslacem, tosta od integralnog brašna i hleba od integralnog brašna:
– Tost s maslacem sadrži gotovo 270 kilokalorija na 100 grama, skoro četiri grama masti i samo tri grama vlakana.
– Tost od integralnih žitarica: 100 grama tosta od integralnih žitarica ima oko 250 kilokalorija, pet grama masti i sedam grama vlakana.
– Hleb od mešanih žitarica: 100 grama hleba u proseku ima 200 kilokalorija, dva grama masti i devet grama vlakana.
Što se nutritivne vrednosti tiče, hleb od integralnog brašna zauzima visoko mesto. A šta je sa zasićenjem?
Koliko ćemo brzo osetiti sitost zavisi, između ostalog, od sadržaja vlakana.
Prema stručnjacima za ishranu, morali bismo da pojedemo nekoliko kriški tosta da bismo dobili količinu vlakana u dve kriške od 50 grama “običnog” hleba od integralnog zrna.
A ako nam je potrebno više kriški tosta da bismo se osećali dovoljno siti, jedemo i znatno više dodataka poput kobasica, sira, džema i čokoladnog namaza. To daje dodatni plus često nezdravih kalorija.
Pecite tost dok ne porumeni
Osim toga, tost ima značajan zdravstveni nedostatak u poređenju sa hlebom od integralnog brašna: tostiranje. Mnogi ljudi više vole da im tost bude hrskav i taman. Ali, stručnjaci za rak savetuju da tost jedete tek kada je zlatnosmeđe boje.
Tamnosmeđe ili čak crne mrlje sadrže kancerogene materije, uključujući akrilamid i ester masne kiseline 3-MCPD.
Organsko hemijsko jedinjenje, koje sadrži estersku grupu, povećava rizik od raka želuca i debelog creva, između ostalog, jer se materije tu najduže zadržavaju tokom varenja.
Nemačko ministarstvo hrane i poljoprivrede (BMEL) takođe savetuje da se tost jede samo ako je pozlaćen, a nikako kad je pougljen.
Prema Saveznom institutu za procenu rizika (BfR), znatno manje količine akrilamida proizvode se na temperaturama ispod 180 stepeni nego na višim temperaturama.
Buđ na hlebu?
Ako otkrijete buđ na hlebu, tada ceo paket morate da bacite. Ako ga ostavite suvog u kutiji za hleb, često se može jesti i nakon isteka roka trajanja zahvaljujući konzervansima koje sadrži.
Ali, čak će i tost hleb vremenom razviti zelenkastu buđ. Tada bacite celo pakovanje jer se spore gljivica brzo prošire na ceo hleb, čak i ako se na nekim šnitama još ne vidi zelena buđ.
