San Marino je najgora fudbalska reprezentacija na svetu, ali uprkos svemu ima prilično bogatu fudbalsku tradiciju.
U San Marinu, petoj najmanjoj državi na svetu i trećoj najmanjoj u Evropi, fudbal ima bogatu istoriju. Ove godine se navršava 95 godina od osnivanja prvog fudbalskog kluba AC Libertas u ovoj maloj zemlji sa samo 30.000 stanovnika. Tri godine kasnije formiran je lokalni fudbalski savez.
1937. godine održano je prvo fudbalsko takmičenje u San Marinu. Liga je nastala mnogo godina kasnije, tek 1985. godine. Sezona 2023/24 je 39. po redu. Prošle sezone šampion je bio Pena. Rekorder je Tre Fiori sa osam titula. Libertas ima najviše kupova.
FIFA i UEFA u svoje asocijacije uvele su San Marino 1988. godine, a od tada se ova mala država pojavljuje i u kvalifikacijama za velika takmičenja. Prva kvalifikaciona utakmica odigrana je 14. novembra 1990. Švajcarska je slavila sa 4:0.
Od tada je San Marino ostvario 80 poraza i jedan remi u 81 utakmici u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.
Bez boda i gola je i posle prvih pet mečeva kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2024. Pet mečeva, pet poraza, razlika u golovima je 0:17.
U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo San Marino je primio 356 golova, a postigao samo 12 golova. U 76 mečeva izgubio je 74 puta i dva puta remizirao. 0-0 kod kuće sa Turskom u martu 1993. u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1994. i 1-1 sa Letonijom u Rigi u aprilu 2001. u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2002. godine.
U 32 godine takmičenja, San Marino je imao samo 20 različitih strelaca. Poslednji pogodak za ovu državu postigao je Lorenzo Lazari 17. novembra prošle godine, u remiju 1:1 protiv Svete Lucije. Bio je to jedini gol koji je San Marino postigao u poslednjih 14 odigranih utakmica. U utakmici protiv 172. reprezentacije sveta, protiv koje se San Marino ponovo suočio tri dana kasnije i izgubio 0:1.
U 201 utakmici, kvalifikacijama i prijateljskim utakmicama, San Marino je postigao 28 golova i primio čak 820. Uz devet remija i 191 poraz, pobedio je samo jednom.
Istorijski trenutak ove države dogodio se 28. aprila 2004. u prijateljskoj utakmici protiv Lihtenštajna, kada je zabeležena prva pobeda sa 1:0. Trener je bio Đampaolo Maca, koji je u ovoj ulozi bio 15 godina (od 1998. do 2013.), a utakmica je odigrana na stadionu Olimpiko di San Marino.
Gol za istorijsku pobedu, pre skoro 20 godina, postigao je Endi Selva iz slobodnog udarca u četvrtom minutu. Inače, Selva je najbolji strelac u istoriji San Marina sa samo osam golova u 73 nastupa, a zanimljivo – među njegovim “žrtvama” našla se i Bosna i Hercegovina protiv koje je postigao pogodak 2005. u porazu od 3:1.
Manuel Marani, koji je drugi na listi strelaca, jedini je fudbaler San Marina, pored rekordera Selve, koji je postigao više od jednog gola za reprezentaciju.
San Marino se godinama smatra najgorim fudbalskim timom na svetu. Trenutno je i zvanično tako. Nalazi se na 208. mestu, poslednjem na FIFA rang listi moći. Najviši plasman ova reprezentacija imala je u septembru 1993. kada je zauzimala 118. mesto.
