Iako pripadnice ove vrste ne važe za najduže otrovnice, jedan gospodar žbunja se izborio za tu titulu – za sada.
Ljutice, otrovnice ili vipere su otrovne zmije, članice porodice Viperidae. Žive skoro svuda u svetu, osim na Antarktiku, Novom Zelandu, Australiji, Havajima, Irskoj i severno od Arktičkog kruga.
Najveća otrovnica do sada izmerena
Najveća vrsta otrovnice do sada zabeležene je južnoamerički gospodar žbunja (Lachesis muta), prema podacima sa sajta AZ Animals. Poreklom su iz središnjeg dela Južne Amerike i ostrva Trinidad na Karibima. Gospodari žbunja žive i u šumama, kao i u blizini poljoprivrednih polja. Na jelovniku su im pre svega glodari, što znači da često mogu da završe ublizini domaćinstava.
Gospodari žbunja zveckaju repom, poput zvečarke, iako nemaju zvečke. Oni to rade u cilju samoodbrane. Iako njihov rep sam po sebi ne pravi mnogo buke, kada njime “zveckaju” u gomili lišća u kom žive, proizvode glasan zvuk – i upozoravaju.
Gospodari žbunja mogu da narastu i do tri metra, a većina naraste između dva i dva i po metra. Međutim, najduži gospodar žbunja do sada izmeren bio je dugačak 3 metra i 65 centimetara, što ga ujedno čini i najdužom zmijom otrovnicom do sada zabeleženom.
Gospodari zmija inače, gledajući prosek, nisu najduže zmije otrovnice na svetu, ispred njih su kraljevske kobre i crne mambe.
Gospodari žbunja nisu samo dugački, oni su i otrovni i mogu da ubrizgaju smrtonosnu količinu otrova. Na sreću ljudi, ove zmije ih ne napadaju, osim ako nije u samoodbrani ili slučajno – ako čovek stane na njih ili se na drugi način osete ugroženim.
Otkrivanje najvećih zmija na svetu “u modi je” od 1930-ih. Prirodnjak Rejmond Ditmaris je 1934. godine doneo je jednu od najvećih zmija ikada zabeleženih u Zoološki vrt u Bronksu. Bio je to južnoamerički gospodar žbunja kog je Ditmars nazvao Leki.
Iako nijedan zapis o Lekijevoj dužini nije sačuvan, on je sa svojih skoro dva i po metra važio za najdužu tada poznatu zmiju.
A kraljevska kobra?
A Kraljevska kobra i preko 5 metara.