Treba li nositi masku kad se ide u prodavnicu? Kad će barovi i kafići ponovo u potpunosti da budu otvoreni? Šta je s pravilima o rastojanju u restoranima? Kad ćemo ponovo moći bezbrižno da uđemo u avion?
Naučnici su upozorili Svetsku zdravstvenu organizaciju da u smernicama za borbu protiv koronavirusa nije dovoljno uzeta u obzir opasnost od sitnih čestica koje lebde u vazduhu. Sad je i SZO uočila tu opasnost.
Dok mnoge evropske zemlje uverene da su prebrodile korona-krizu nastoje da se što pre vrate normalnom životu, 239 naučnika s raznih područja su u stručnom časopisu Clinical Infectious Diseases objavili upozorenje: zdravstvene ustanove i Svetska zdravstvena organizacija trebalo bi mnogo ozbiljnije nego do sada da uzmu u obzir opasnost od prenošenja virusa preko takozvanih aerosola.
Aerosoli su najsitnije čestice i kapljice vode koje lebde u vazduhu. Manje su od pet mikrometara. Kad ljudi izdišu, govore, smeju se ili pevaju, u vazduhu koji izdahnu nalaze se čestice koje se nesmetano šire po čitavoj prostoriji. Veće kapljice brzo padnu na pod, ali one najsitnije mogu da lebde još satima, naročito u zatvorenim prostorijama.
Ako u takvoj prostoriji boravi jedna zaražena osoba, ona za kratko vreme može da zarazi brojne druge ljude – čak i ako nikad nisu imali direktan kontakt.
Aerosoli – najčešći način prenošenja zaraze
– S obzirom na javni apel 239 naučnika, sad je i SZO spremna na promenu svojih preporuka. I ona uviđa “naznake dokaza” da se novi koronavirus može preneti i preko vazduha – kaže Marija van Kerkove, tehnička direktorka u SZO zadužena za pandemiju Covid-19.
Na osnovu novih saznanja bi i smernice SZO za borbu protiv koronavirusa morale da budu prilagođene. Još pre mesec dana SZO je morala da revidira svoju preporuku u vezi sa zaštitnim maskama.
Naučna istraživanja pokazala su da se koronavirusi prenose pre svega preko aerosola. “Imamo razloga da verujemo da se slično ponaša i virus SARS-CoV-2, i da su aerosoli glavni put za prenošenje virusa”, navodi se u apelu koji su potpisali stručnjaci većinom s područja hemije, fizike i tehničkih nauka, a manje virusolozi i medicinari.
Aktuelne mere zaštite – pranje ruku, nošenje zaštitnih maski, držanje rastojanja – prvenstveno su usmerene na sprečavanje prenošenja virusa preko većih kapljica i direktnog kontakta. Ali, to nije dovoljno. Na mogućnost prenosa preko aerosola do sada nije dovoljno ukazivano, ocenjuju naučnici.
Redovno provetravanje
Potpisnici apela zahtevaju redovno i efikasno provetravanje prostorija svežim vazduhom – ali bi cirkulaciju vazduha trebalo izbegavati, naročito u javnim zgradama, školama, kancelarijama, bolnicama i staračkim domovima. Postojeći sistemi za provetravanje trebalo bi da budu nadograđeni sistemima koji vazduh isisavaju, filtriraju ili koji uz pomoć ultraljubičastog svetla ubijaju viruse.
Ali pre svega bi trebalo izbegavati prepune prostorije i velika okupljanja ljudi u zatvorenim prostorijama. To važi ne samo za barove i restorane, već i za javne zgrade i sredstva javnog saobraćaja. Iznenadna učestalost infekcija koronavirusom prilikom poseta barovima i restoranima, ali i prilikom nastupa horova, pokazuje da se infekcija verovatno prenosi preko aerosola.
Ponašanje prilagoditi novim saznanjima
– Sigurno je da je na početku epidemije bila precenjena opasnost od prenošenja virusa preko površina koje dodirujemo – kaže profesorka za infektivne bolesti na Univerzitetu u Ženevi, doktorka Izabela Ekerle, koja inače nije potpisnica apela.
A s druge strane, potcenjena je opasnost od prenošenja vazduhom u blizini inficiranih osoba (na porodičnim okupljanjima, probama horova ili u sportskim dvoranama).
– Koronavirus nije klasični uzročnik bolesti koji se prenosi aerosolima – kao ospice ili vodene kozice, kaže doktorka Ekerle. “Takav scenario se ne može očekivati kod virusa SARS-CoV-2”.
– Mislim da se mora postupati pragmatično i saznanja koja do sad imamo o tom virusu pretočiti u smislene preporuke koje je moguće sprovesti. Shodno tome trebalo bi da budu zabranjena masovna okupljanja u zatvorenim prostorijama – kaže profesorka za infektivne bolesti sa Univerziteta u Ženevi.
