Konzervirana hrana je odlična opcija kada vam je potreban brzi obrok ili užina. Grašak, meso, riba, supa i voće su samo neki od artikala koje ćete pronaći na policama sa konzerviranom hranom. Ipak, ušteda vremena ne bi trebalo da bude na štetu vašeg zdravlja.
Iako ovi konzervirani proizvodi mogu da vam uštede vreme u kuhinji, možda ćete biti iznenađenji zabrinjavajućim sastojcima u nekim popularnim proizvodima.
Kada definišete konzerviranu stavku kao “nezdravu”, postoji nekoliko faktora koji dolaze u obzir. Količina natrijuma, dodatog šećera, trans i zasićenih masti i kalorija pomažu u određivanju nutritivne vrednosti proizvoda. Osim toga, aditivi, konzervansi, boje za hranu i drugi sastojci mogu da odrede kako konzervirani proizvod utiče na vaše zdravlje.
Grašak
Nutricionisti ističu da treba biti oprezan kada je u pitanju kupovina već pripremljenog graška u konzervi. Konzervirani grašak je često pun zasićenih masti, šećera i nepotrebnih dodataka.
Supe
Mnoge supe iz konzerve sadrže previše soli. Jedna studija kanadskog Instituta za zdravstvena istraživanja (CIHR) pokazuje da kondenzovane i spremne za serviranje, supe imaju neke od najviših nivoa natrijuma u kanadskoj pakovanoj prehrambenoj industriji. Ista studija je takođe otkrila da je supa jedan od najvećih doprinosa natrijuma u kanadskoj ishrani – zajedno sa konzerviranim i kiselim povrćem.
Testenina
Prethodno skuvana testenina u sosu jedna je od najnezdravijih konzerviranih namirnica. Puna je šećera i soli – što je, nažalost, deo zašto je tako dobrog ukusa.
Na primer, konzerva špageta sadrži 1.070 mg natrijuma i 20 g šećera. To je 46 odsto vašeg preporučenog unosa soli i 20 odsto više od preporučenog unosa šećera.
Voće u sirupu
“Food Bank of Waterloo” preporučuje izbegavanje konzerviranog voća u obliku sirupa, zbog visokog sadržaja šećera. Konzervirano voće u laganom sirupu sadrži 21 odsto vašeg dnevnog preporučenog unosa šećera, a sve preko 15 odsto je mnogo.
