Među polenima trava najviše problema preosetljivim osobama prave lisičiji repak, ježevica, popino prase, prava livadarka, pšenica i raž. U tragovima ima i polena javora, bukve, oraha, duda…
Poleni trava sada nadjačavaju polene drveća, što kod osoba osetljivih na više alergena ne menja mnogo situaciju jer se tegobe produžavaju. Naročito ako osetljivi na polene trava, lipe, borova, jela, tuja, čempresa nisu počeli da uzimaju terapiju. U Agenciji za zaštitu životne sredine kažu da je ovih dana bilo 12 polenovih zrna po kubnom metru vazduha. Nijedan od polena još nije dospeo do crvene zone, ali će se sa otopljenjem njihova koncentracija sigurno udvostručiti.
– Izračunato je da je 30 zrna polena drveća i trava u vazduhu dovoljno da izazove tegobe kod preosteljivih osoba – kaže dr Rada Mišković, alergolog Kliničkog centra Srbije za Večernje novosti.
” Važno je da se napomene i da trave imaju duži period polinacije, odnosno prenošenja polena, pa alergičnima mogu da prave problem više meseci tokom godine.” Najteže je onima koji su alergični na polene drveća, trava i korova.
”Ovi pacijenti zahtevaju intezivniji nadzor alergologa. Jer, naročito kod njih vremenske prilike i povećan stepen zagađena utiču na ispoljavanje teže kliničke slike, koja postaje izraženija tokom suvih, sunčanih i vetrovitih dana.”
Da bi mogla da se propiše odgovarajuća terapija, veoma je važno da se zna na šta je osoba alergična. Jer, vremenski period polinacije trava je relativno dug – obično počne tokom aprila i može da potraje do jula. Zato se jednim delom preklapa sa periodom polinacije drveća, posebno lipe i borova.
– Veoma bitan korak u lečenju je da se urade alergološki testovi – kaže dr Mišković.
”Na osnovu rezultata pacijentu se daje savet kako da se ponaša i određuje mu se terapija. Takođe, u našoj zemlji su godinama dostupni podaci o količini polena u vazduhu, pa bi ih trebalo redovno pratiti i na osnovu dobijenih informacija se prilagođavati.”
S obzirom na to da su alergije toliko masovne, većina onih koji imaju tegobe lekove piju na svoju ruku, jer mogu da se kupe bez recepta.
”Najčešće se poseže za antihistaminicima, koje pacijentu preporuče u apoteci ili neko od poznanika, kaže dr Mišković. ”Antihistaminici jesu efikasni i relativno bezbedni lekovi, ali kod jednog broja obolelih nisu dovoljini.”
Takođe, mnoge osobe veruju da se radi o alergiji na polene, a zapravo imaju neki drugi zdravstveni problem. Zato je savet, a posebno ukoliko osoba ima izražene tegobe, koje dugo traju, ili ima tegobe donjih disajnih puteva, da se javi alergologu, kako bi se obavila sva neophodna ispitivanja i propisala adekvatna terapija’,’ pišu Novosti.
Postoji više načina za dijagnostikovanje alergija. Danas se u praksi primenjuju kožni alergotestovi i alergotestovi iz krvi. Kada prvi nisu dovoljni, pacijent se upućuje na pretrage iz krvi.
