Ukoliko nikada niste čuli za ovu biljku, sad je vreme. Pročitajte zašto je jako dobra rabarbara za holesterol i cirkulaciju.
Rabarbara se uzgaja tokom cele godine u različitim delovima sveta, tako da je široko dostupna u skoro svim godišnjim dobima. Ona može da se gaji i u staklenicima, pri čemu se dobija rabarbara koja je slađa i dublje crvene boje, dok se tradicionalna rabarbara uzgaja na otvorenom.
Zanimljivo je da su stabljike rabarbare jedini delovi biljke koji se jedu, jer su trouglasti listovi izuzetno bogati oksalnom kiselinom, koja može dovesti do ozbiljne bolesti kod ljudi, što je rezultiralo u uverenju da je rabarbara otrovna.
Ako je biljka izložena ekstremnoj hladnoći, opasna kiselina može da migrira u stabljike, pa budite sigurni da čuvate rabarbaru u toplom ili prostoru sa umerenom temperaturom, baš kao što treba da budu i klimatski uslovi za njen uzgoj.
Rabarbara se prvi put pojavila u Velikoj Britaniji pre oko 400 godina, i postala je veoma cenjena zbog svog jedinstvenog i slatkog ukusa koji dopunjuje niz drugih slatkih plodova za pite, kolače i sokove.
Rabarbara pita je čest dezert u raznim mestima širom sveta. Međutim, i pored ukusa, rabarbara je takođe neverovatno zdravo povrće/voće koje može dati veliki podsticaj za ljudsko zdravlje.
Da li je rabarbara voće ili povrće?
Rabarbara se smatra kao povrće, ali u Americi, ona se smatra voćem, zbog svog kiselkastog, slatkog ukusa i zato jer se uglavnom koristi kao voće u kulinarskoj praksi, dakle za pripremu dezerta.
Naučno posmatrano, ovo je zeljasta višegodišnja biljka sa lišćem koje raste sa vrhu zadebljalog rizoma. Lisne peteljke su zapravo najčešće korišćeni delovi rabarbare, ponekad kao dezert ili sastojak u slatkim jelima.
Rabarbara protiv holesterola
Rabarbara ima izuzetno nizak sadržaj masti i holesterola, stoga ova biljka ne predstavlja opasnost po zdravlje kardiovaskularnog sistema.
Ova biljka zapravo može da poveća nivo dobrog holesterola, zbog prisustva dijetetskih vlakana – za šta je poznato da može da ukloni višak lošeg holesterola sa zidova krvnih sudova i arterije.
Osim toga, impresivna količina antioksidanasa u rabarbari osigurava da slobodni radikali ne izazivaju srčani bolesti i širok spektar drugih opasnih zdravstvenih stanja.
Rabarbara za bolju cirkulaciju
Male količine bakra i gvožđa, koje se nalaze u rabarbari, su dovoljne da stimulišu proizvodnju novih crvenih krvnih zrnaca, povećavajući ukupan iznos crvenih krvnih zrnaca u telu i kiseonika u osnovnim delovima tela, čime se poboljšava njihova funkcija i povećava ukupan metabolizam tela.
Sok od rabarbare
Sastojci:
– 3 kg rabarbare
– 2 l vode
– 1 kg šećera
– 1-2 kašičice limunske kiseline
– po želji malo jagoda
Priprema:
Stabljike rabarbare, prethodno oprane i pripremljene, narežite na male štapiće i stavite u veliku posudu za kuvanje, dodajte vodu i neka se kuva dok se rabarbara ne pretvori maltene u kašu.
Pri kraju kuvanja dodajte oprane i očišćene jagode.
Ocedite smesu preko guste gaze i u dobijeni sok od rabarbare dodajte šećer i prokuvajte ga još malo (dok se šećer ne otopi).
Sipajte malo soka u jednu šolju, dodajte limunsku kiselinu, promešajte i sastavite sa sokom.
Vruć sok od rabarbare sipajte u sterilisane staklene flaše i neka se ohladi. Sok (sirup) od rabarbare se pije razblažen sa vodom!
