Depresija je poremećaj raspoloženja koji se karakteriše prisustvom izuzetne tuge, razočarenja, usamljenosti, beznađa, nedostatka vere u sebe uz osećaj krivice i niže vrednosti.
Ovakvo stanje je vrlo ozbiljno i može trajati veoma dugo, remeteći osobu u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Vrlo često osećaj beznadežnosti može potrajati dugo tako da osoba jedino rešenje i spas od tegoba pronalazi u samoubistvu. Baš zbog ovoga, psiholozi upozoravaju da se sa terminima vezanim za depresiju ne treba poigravati i olako ih koristiti.
Ovo stanje je mnogo više od žalosti i očaja, ona traje najmanje nedelju dana i potpuno preuzima kontrolu nad životom. Utučenost je prisutna većinu vremena, a sve stvari koje su obično podizale raspoloženje više nemaju pozitivan uticaj. Kod čoveka koji pati od depresije može se promeniti način razmišljanja. Svet se vidi drugačije, obično u negativnom svetlu, utiče na porodični i profesionalni život, tako da može da prouzrokuje socijalnu izolaciju. Može da se krije iza osećaja iscrpljenosti, a često je maskirana drugim smetnjama, kao što su hronična anksionznost ili poremećaja u ishrani.
Kako tačno nastaje depresija nauka do danas nije uspela da objasni.
Prema najnovijim teorijama smatra se da je pojava depresije povezana sa smanjenjem aktivnosti nekih neurotransmitera, serotonina, noradrenalina i dopamina koji imaju prirodnu antidepresivnu funkciju.
Drugi bitan faktor za nastanak depresije je prekomerno lučenje stresnih hormona, poput kortizola. Izloženost hroničnom stresu menja funkciju mozga, tako da se mnoge depresije mogu objasniti akumulacijom štetnog delovanja stresa. O uzrocima depresije još se ne zna dovoljno, ali mnogi stručnjaci navode da kombinacija naslednog faktora i faktora spoljne sredine doprinosi razvitku bolesti.
Permanentna izloženost stresu može biti okidač u nastanku depresije. Takođe jedan od “trigera” može biti gubitak bliske osobe, gubitak posla ili neko veliko životno razočarenje.
Simptomi depresije
Jedan od dominantnih simptoma je nedostatak životne radosti ili barem smanjenje uživanja u mnogim aktivnostima u odnosu na period pre bolesti. Simptomi se mogu razlikovati kod starijih i mladih.
Tipični simptomi depresije su:
– nedostatak životne radosti, intenzivna tuga, samosažaljenje, napadi plača
– strah (od smrti, od izvršenja samoubistva, strah od gubitka…)
– nemir, zabrinutost, strepnja, očaj
– osetljivost ranjivost, razdražljivost
– usamljenost, bezvoljnost
– oslabljena koncentracija i poremećaj pamćenja
– nesanica ili velika potreba za snom
– umor, iscrpljenost, manjak energije
– nedostataj seksualnog nagona
– značajno smanjen ili povećan apetit
– somatski bolovi koji nemaju fizičke uzroke (glavobolja, probadanja, zanošenje, hronični bolovi)
– želja i razmišljanje o smrti ili planiranje samoubistva.
Lečenje
Prvi korak u lečenju depresije je pravilno postavljanje dijagnoze. Dijagnozu depresije nije teško postaviti, jer se vrlo jednostavno na osnovu razgovora sa pacijentom može proveriti koje simprome ima i koliko dugo.
Savremeni način lečenja podrazumeva kombinovanu medikamentoznu i psiho terapiju. Najdelotvorniji medikamenti su antidepresivi, koji, ako se pravilno koriste, popravljaju raspoloženje u roku od jedne do šest nedelja. Najsavremeniji koncept lečenja podrazumeva propisivanje tricikličnih depresiva. Psihijatri savetuju da se pacijenti jave lekaru što ranije jer je tada i lečenje delotvornije. Većina bolesnika ne želi da prizna da boluje od depresije i to doživljava kao lični poraz. Povlače se u sebe i ulaze u socijalnu izolaciju, jer se plaše da ljudi iz okruženja ne primete bolest, tako da upadaju u “začarani” krug iz kojeg se može izaći samo uz lekarsku pomoć.
Uzalud je očekivati da će depresija sama proći snagom volje i pozitivnim mišljenjem. To se događa retko, jer upravo su volja i optimizam nestali kod bolesnika, a on je nemoćan da ih povrati. Najvažnije je da se pacijent na vreme javi porodičnom lekaru, koji će proceniti da li je potrebno konsultovanje sa psihijatrom i koja će se terapija primeniti – da li antidepresivi, psihoterapija ili oba pristupa.
