Rok princeza Slađana Milošević preminula je juče, 26. marta, u Zemunskoj bolnici. Od kraja 2021. godine lečila se od Šegrenovog sindroma, autoimune bolesti koja ju je na izvesno vreme bila prikovala za krevet, a prema njenim biografskim podacima koji se mogu pronaći onlajn – takođe i vezala za invalidska kolica. Ovog meseca bila je hospitalizovana posle pozitivnog testa na kovid, a umrla je nakon teških komplikacija usled matične bolesti i upale pluća.
Za njom su ostali brojni hitovi, nagrade, anegdote, knjige, ali bez obzira na to što njena kreativnost gotovo da i nije poznavala granice ostaće upamćena između ostalog i kao jedna od onih kod kojih se iza svega nije skrivala pretenciozna ekscentričnost.
Ma koliko da je pojedincima delovala neobično, bila je sušta suprotnost tome, vrlo realna, odmerena i težila je izvesnim vrednostima zbog kojih je u jednom trenutku ponudi za učešće u izvesnom rijaliti formatu bez mnogo razmišljanja rekla “ne”.
“Treba biti hrabar, a možda i malo lud!”
– Više sam altruista, ne hedonista. Nisam tip uživanja, naprotiv, ja sam stoik i pre bi se reklo da sam spartanska žena nego bilo šta drugo. Sa štitom ili bez njega, ako sam dobro citirala. Na štitu ili sa njim. Za mene ne postoji poraz, postoji samo pobeda i borba do poslednjeg daha. Znate, uhvatiti se u koštac praktično sa celom sredinom, sa celokupnom javnošću, zaista treba da budete hrabri i možda na granici ludosti. Često čujem to, da li je moguće, da kažem, to je ludo da ti, recimo, ne prihvatiš neki rijaliti šou, koji je konkretno bio aktuelan… Što su desetine hiljada evra, bolje da ne govorimo o kakvim ciframa se radi u nečemu što može ceo život da nam obezbedi – kazala je za “Bulevar” svojevremeno, u jednom od svojih moćnijih intervjua, pa je dodala da su njoj, ipak, neke druge stvari bile važne.
– Ne treba nam ni penzija, ne treba nam ništa kolike su to pare. Ja kažem “ne”. I, onda se neko pita da li je to ludost, hrabrost, integritet, šta je to? E, vidite, ja na to imam vrlo jasan odgovor. To je zaista biti samo nešto što se zove čovek, po meni. Znači, imati karakteristike koje krase ljudsko biće. Moralnost, pravičnost, čovekoljublje, ideale, jako važna stvar. Svi misle da je imati ideale jako negativno, Bože. Planeta ne bi postojala da nema ljudi koji su imali ideale. Od ideala je nastao svet. Ceo svet je nastao zahvaljujući ljudima sa idealima – smatrala je ova neobično obična žena, koja je potom i objasnila zbog čega baš nikad nije imala zamagljenu sliku o sebi.
– Običnost je upravo u tome što sam malopre rekla, ja sam samo čovek koji se trudi da ispuni ono što su po meni glavne karakteristike i osobine čoveka. Potpuno sam jednostavna u tom smislu. Mistifikacija postoji samo u tom delu da ljudi ne mogu da prihvate da neko može da bude do te mere običan. Jednostavan, principijelan i krajnje sveden na neke najobičnije i najnormalnije stvari. To deluje kao mistika, a mistika je potpuno suprotno od toga, ali dobro. To je neka vrsta unutrašnje vodilje. Jer, ja se preoblačim u umetničkom smislu onako kako moje unutrašnje biće to naređuje, ja se tu ne pitam mnogo. Imam suprotan strah, ako dobro odgovaram na pitanje, a to je da neću uspeti da izvršim sve što sam naumila, to jest znam da neću uspeti i jako mi je teško i žao zbog toga – iskrena je bila Slađana, a nastavila je rečima:
“Toliko bih toga želela da uradim…”
– Jer, toliko bih toga želela da uradim. Uvek kažem, treba mi još bar tri života da bih u jednom bila običan čovek koji ispunjava sebi najlepše i najobičnije ljudske želje, da ode da se odmori, da uživa u prirodi, ima porodicu, decu, da se ostvari u tom smislu, da ima jedan potpuno spontan život. Jedna ličnost mi nedostaje koja će biti književnik, jedna muzičar i jedna naučnik. Znači, ja ne mogu nikako da završim sve to što sam naumila, to vrelo, stvaralački vrtlog koji se nalazi u meni, ne znam odakle je došao, ne znam šta me tera… Opet, ne govorim o tome da li to vredi, to ćemo videti i videli smo koliko šta do sad vredi – objašnjavala je, a kako je tek govorila o onome za čim želju uopšte nije imala možete pogledati u snimku koji je pred vama.
