Sećate se onih magnetofonskih traka i kaseta marke BASF na kojima smo svojevremeno presnimavali omiljenu muziku da bi je potom nebrojeno puta puštali i slušali? BASF, poznati hemijski gigant iz Ludvigshafena na Rajni, njih više ne proizvodi, ali muzika, što je možda manje poznato, igra značajnu ulogu u ovom koncertu, koji raspolaže sopstvenim koncertnim dvoranama i stogodišnjom koncertnom tradicijom, u toku koje su ovde gostovale legende kao što su bili Jehudi Menjuhin, Ričard Štraus ili Karl Orf.
Kod čuvenog Jehudi Menjuhina usavršavao se i mladi srpski violinista Nemanja Radulović, rođen pre 30 godina u Nišu, školovan u Beogradu i Parizu, dobitnik mnogobrojnih međunarodnih nagrada, danas nastupa sa najčuvenijim orkestrima i dirigentima, svrstavši se u svetsku elitu mlade garde muzičara, koju, zahvaljujući BASF-u, ovdašnja publika ima prilike "izbliza" da doživi.
I ovoga puta, samo u pratnji klavira za kojim je sedela iskusna američko-francuska pijanistkinja Suzan Manof, "Paganinijev naslednik", kako ga je organizator najavio, citirajući pisanje "Njujork Tajmsa" koji je u Nemanji, nakon nastupa u Karnegi Holu, video "romantičnog virtuoza poput onih u 19. veku", osvojio je publiku u Ludvigshafenu preciznošću i intenzitetom interpretacije, izvevši dela Čajkovskog, Mocarta, Baha, Cezara Franka i Morisa Ravela (sve bez nota!), kao i Bramsovu "Mađarsku rapsodiju", za bis.
– Muzikom želim pre svega da ljude učinim srećnima i da ih emocionalno dotaknem – kaže naš mladi virtuoz, koji zrači opuštenošću i optimizmom i više liči na pop-zvezdu nego na klasičnog muzičara na kakve smo navikli. Nemanja, koji je sa koncerta u Ludvigshafenu, sa violinom u jednoj i koferom u drugoj ruci, žurno nastavio direktno za Berlin, odakle ga put vodi u Hamburg i Pariz, predstavlja jednu novu generaciju umetnika koji traže nove puteve prezentacije klasične muzike, pogotovo mlađoj publici, ocenjuju muzički stručnjaci iz kulturnog menadžmenta BASF-a, iza kojih stoji stogodišnja tradicija i iskustvo.
Mladi srpski virtuoz na violini je, tvrde oni oduševljeno – "muzičar budućnosti"!
I kultura je samo – biznis
"Kulturni-tim" BASF-a (u sredini šefica Karin Hajl), stvarno su se radovali Nemanji Raduloviću. Sociolozi tvrde da je u toku "kulturalizacija" kapitala, tj. industrije i privrede, kao što je s druge strane u toku "kapitalizovanje" kulture i umetnosti. Toga na našim prostorima nema u tom smislu i meri, ali BASF kao svetski koncern je zaista eklatantan primer. Pored toga što imaju sopstveni kulturni menadžment, sponzori su mnogih kulturnih manifestacija. Princip je jednostavan: ako želiš da privučeš vrhunske stručnjake, moraš da ponudiš i vrhunske kulturne sadržaje.
