Nordijske zemlje žive u neposrednom komšiluku Rusije, što nije nepoznata činjenica, niti novost za ove narode.
Tokom pandemije 2020. godine, mnoge države suočile su se sa nestašicama različitih resursa, poput zaštitnih maski.
Međutim, Finska se izdvojila kao zemlja koja je najbolje odgovorila na izazove, za razliku od Švedske i Danske. Finska nije zapostavila svoja skladišta strateških rezervi, koja datiraju još iz vremena Hladnog rata, i zahvaljujući tome, bila je najspremnija nacija u tom periodu.
Ova politika se nastavila, pa je Finska danas poznata kao najspremnija zemlja, čak i za scenario moguće ruske invazije. Finska je neobična u mnogim aspektima – već sedam godina zaredom proglašena je za najsrećniju naciju na svetu. Prema finskom filozofu i psihologu Franku Mateli, tajna finske sreće leži u jakom osećaju zajednice, povezanosti, činjenju dobrih dela za druge i pronalaženju jasne svrhe u životu.
– Najpreciznije bi bilo reći da je Finska najmanje nesrećna zemlja na svetu – izjavio je Matela.
Ova nordijska zemlja nadmašuje svetski prosek u obrazovanju, ravnoteži između posla i života, kvalitetu zaštite životne sredine, društvenim vezama, bezbednosti i opštem zadovoljstvu životom. Prema indeksu boljeg života OECD-a, čak 96% Finaca veruje da poznaje nekog na koga može da se osloni u teškim trenucima.
Finska se ističe i u preduzetništvu. Peter Vesterbeka, jedan od tvoraca popularne igre Angry Birds, izjavio je tokom svoje posete Balkanu ranije ove godine da su Finci narod koji uživa u rešavanju problema. Ipak, bilo je potrebno 20 godina da preduzetnički duh postane deo njihove kulture. Danas je Finska, poput Estonije, simbol modernog tehnološkog preduzetništva.
Finska, koja se graniči sa Rusijom, suočava se sa izazovima zbog istorijskog sukoba sa komšijama tokom Drugog svetskog rata. Iako je uspešno pristupila NATO-u, što Rusija nije ozbiljnije osporila, stalna pretnja sa istoka postavlja pitanje koliko je zemlja atraktivna za investicije. Američki Stejt department navodi da je rat u Ukrajini uticao na finsku ekonomsku aktivnost i inflaciju povećanjem cena energije i robe, poremećajem međunarodne trgovine i slabljenjem poverenja u privredu.
Prema podacima finske carine, vrednost izvoza u Rusiju i centralnu Aziju pala je za 50,5 odsto u 2023. godini u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, finske kompanije su brzo pronašle alternativna tržišta, čime su ublaženi ekonomski efekti rata.
Finska se može pohvaliti najjačom artiljerijom u zapadnoj Evropi, sa 700 haubica, 700 teških minobacača i 100 višecevnih bacača raketa. Spremnost stanovništva na odbranu zemlje od nadmoćnijeg neprijatelja iznosi visokih 83%, što je jedna od najviših stopa u Evropi.
Za razliku od mnogih zemalja, Finska nema paravojne organizacije, već se oslanja na koordinaciju između oružanih snaga, ministarstava, državnih agencija i privatnog sektora. Ovaj sveobuhvatni pristup uključuje edukaciju, planiranje i saradnju sa civilnim društvom, što je ključ finske strategije.
Međutim, nisu svi procesi savršeni. Tokom pandemije, prilikom otvaranja zaliha, otkriveno je da su maske za lice imale rok trajanja koji je istekao 2012. godine.
Švedska je tokom Hladnog rata uspostavila sistem od 11.000 ključnih kompanija koje bi mogle da nastave sa radom i tokom invazije. Poruka je bila jasna: “Naše društvo i privreda funkcionisaće bez obzira na pretnje”.
Švedsko iskustvo pokazuje kako stabilnost i kontinuitet mogu privući investicije i u najtežim vremenima.
