Da li ste se nekada zapitali šta ubija naše snove? Imamo odgovor za vas.
Prvi simptom procesa ubijanja snova jeste nedostatak vremena. Najzauzetiji ljudi koje znamo u životu uvek imaju dovoljno vremena da urade baš sve. Oni koji ništa ne rade, uvek su umorni i ne obraćaju potpunu pažnju na mali posao koji je njihova jedina obaveza i odgovornost. Stalno se žale kako im je dan prekratak. Zapravo, istina je da se plaše da se izbore za svoje snove.
Drugi simptom koji ukazuje na smrt naših snova leži u našoj izvesnosti. Budući da ne želimo život da vidimo kao veliku avanturu, zadovoljavamo se samo malim stvarima u životu. Pogledajmo dalje iznad zidova našeg postojanja i čujemo zvuk lomljenja koplja, osećamo miris prašine i znoja i vidimo poraze i vatru u očima ratnika. Ali nikada ne vidimo oduševljenje, neizmerno oduševljenje u srcima ljudi koji učestvuju u toj borbi. Za njih nisu bitni ni pobeda ni poraz – njima je važno da istraju u toj dobroj borbi.
Treći simptom izumiranja naših snova je preveliki mir. Život postaje nedeljno popodne, ne tražimo ništa veliko i prestajemo da zahtevamo bilo šta više od onoga što smo spremni da pružimo. Smatramo sebe zrelim, maštamo o svojoj mladosti, i po strani ostavljamo lična i profesionalna dostignuća. Iznenađujemo se kada ljudi naših godina kažu da žele ovo ili ono od života. Ali, zaista, duboko u svom srcu, znamo šta se dogodilo i to što smo odbili da se borimo za svoje snove, odbili smo da se borimo u dobroj borbi.
