– Cenimo da dijaspora treba da bude most razumevanja i saradnje između BiH i Kanade. Iz tih razloga duži period se vode razgovori sa kanadskom stranom oko potpisivanja Sporazuma o socijalnom osiguranju između dve zemlje. Očekujemo da će ovaj Sporazum biti potpisan tokom 2015. godine. U stalnim kontaktima smo sa institucijama Kanade koje se bave imigracionom politikom kako bismo obezbedili što fleksibilniji pristup ovom pitanju. Imamo nagoveštaje da bi tokom 2015. godine trebalo skratiti proceduru izdavanja viza sa četiri-šest nedelja na dve-tri nedelje, pa bi izdata multipla viza trajala do isteka pasoša. To su sigurno ohrabrujuće informacije, kako za naše građane koji žive u Kanadi, njihove porodice u BiH, ali i one koji planiraju da po bilo kom osnovu posete Kanadu.
Kada je u pitanju ekonomska saradnja treba istaći da ćemo insistirati na potpisivanju Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i Sporazuma o zaštiti i unapređenju investicija. Oba ova dokumenta su od velike važnosti za bilo kakve korake na planu ekonomske saradnje.
Pomoć za povratnike
Niko tačno ne zna koliko emigranata sa područja BiH ima u Kanadi, ali da ih ima puno u to nema sumnje. Mnogi od njih, koliko znamo iz svakodnevnih razgovora, žele da se vrate u svoj zavičaj, ali mnogi koji su pokušali da se vrate nailaze na zid koji ih ponovo vraća u okrilje Kanade. Da li će se (i kada) steći uslovi da građani BiH, a sadašnji Kanađani, bar pod stare dane nađu smiraj u zemlji svog porekla?
– Moram priznati da nisam upoznata sa problemima koje imaju naši građani koji žele da se vrate u domovinu. Ukoliko postoji neki problem koji mi u Ambasadi možemo rešiti, vrata Ambasade su im otvorena i mi ćemo učiniti sve da to rešimo.
Da li Kanada kao država želi da investira u Bosnu i Hercegovinu, odnosno koliko su pojedinačno kanadski biznismeni zainteresovani da ulažu u balkanske države, pa i u BiH?
– Sasvim je izvesno da zemlje Zapadnog Balkana moraju napraviti jedinstven pristup kanadskim potencijalnim investitorima. Dosadašnja praksa je pokazala da je tržište Bosne i Hercegovine kao i ostalih zemalja našeg regiona previše malo za ulaganje ovdašnjih biznismena. Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina najveći investitori pokazuju interes za oblast energetike, poljoprivrede i turizma. Treba naglasiti činjenicu da su strani ulagači u BiH po svim elementima izjednačeni sa domaćim investitorima, te da je porez na dobit najniži u regionu i iznosi 10 odsto. Tome valja dodati i činjenicu da naša zemlja ima veoma kvalifikovanu i za kanadske prilike jeftinu radnu snagu.
Da li ima primera da kanadski biznismeni, čije je poreklo iz Bosne i Hercegovine, žele da ulažu u BiH?
– Određen broj ljudi poreklom iz BiH pokazuje interes za poslovanje sa našim kompanijama. Za sada je uglavnom reč o istraživanju tržišta i poslovnih mogućnosti, što razumemo uzimajući u obzir ukupne prilike u BiH. Ovom prilikom želim da kažem da je BiH maksimalno otvorena za investiranje i bilo koji drugi oblik poslovne saradnje. Ambasada će svakom zainteresovanom biznismenu pružiti maksimalnu pomoć i obezbediti mu sve informacije koje bude tražio.
Kasno za stanove
Mnogi građani Bosne i Hercegovine nisu ostvarili svoje stanarsko pravo, jer su navodno zakasnili da se na vreme obrate nadležnim institucijama. Da li imaju ikakve šanse da to pravo ostvare i, ako imaju, kome mogu da se obrate za pomoć?
– Za razliku od drugih zemalja u regionu, BiH je svim osobama koje su imale stanarsko pravo omogućila da steknu svojinsko pravo i da po izuzetno povoljnim uslovima otkupe stan. Taj proces je na osnovu Zakona o povratu imovine trajao dovoljno dugo, da je svako imao priliku da podnese zahtev. Upravo iz potrebe da se svi uključe u taj proces i vrate imovinu na koju su imali stanarsko pravo rokovi za okončanje povrata produžavani su u nekoliko navrata. Nažalost, oni koji nisu u zadanim rokovima pokrenuli ovaj proces sada to ne mogu učiniti.
Da li su propisi o ulaganju usklađeni na državnom ili entitetskom nivou, odnosno da li su različiti u Federaciji BiH i Republici Srpskoj?
– U poslednje vreme učinjeni su značajni koraci na skraćenju rokova i procedura prilikom ulaganja i otvaranja novih preduzeća u BiH. Međutim, zbog složene ustavne strukture zemlje različiti nivoi vlasti imaju određene ingerencije, te su shodno tome procedure različite. To ne bi trebalo da bude problem kod investitora jer se kompletna procedura završava na entitetskom nivou. Od januara ove godine u Republici Srpskoj je uveden "jednošalterski sistem", po kome su rokovi za otvaranje nove firme skraćeni na tri dana. Slično će uskoro biti i u Federaciji BiH.
Koji problemi tište bivše građane Bosne i Hercegovine i s kojim pitanjima se najčešće obraćaju Ambasadi BiH?
– Većina emigranata, bivših građana Bosne i Hercegovine je u Kanadi rešila svoja egzistencijalna pitanja. Od nadležnih kanadskih institucija dobili smo informacije da su oni lojalni i ugledni građani Kanade. Oni se Ambasadi BiH uglavnom obraćaju u vezi sa izdavanjem novih putnih isprava, sprovodnica, te drugih dokumenata i slično. Prošle jeseni smo izvršili sanaciju konzularnog odeljenja u zgradi ambasade tako da su sada osigurani visoki standardi pružanja ovih usluga – kaže na kraju razgovora za "Vesti" Koviljka Špirić, ambasadorka BiH u Otavi.
Dobitnica vrednih priznanja
Koviljka Špirić, od proleća prošle godine ambasadorka BiH u Otavi (nerezidentno pokriva i Kubu), rođena je u Tesliću. Diplomirala je pedagogiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Govori engleski i poljski. Od 2010. do 2014. godine bila je ambasador BiH u Republici Poljskoj. Pre odlaska u Poljsku, od 2009. do 2010. radila je kao samostalni saradnik sa inopartnerima i izradu programa u sektoru za razvoj opštine Teslić. Od 2008. do 2009. bila je koordinator za provođenje protokola o saradnji Republike Srpske i Provincije Di Beluno u Republici Italiji. U NVO Futura Plus u Tesliću bila je od 1997. do 2007. predsednik, predavač i projekt menadžer. U tom periodu radila je u mirovnim snagama u BiH – Ifir, Sfor, Eufor.
Koviljka Špirić je 2006. proglašena najuspešnijom ženom godine Teslića, 2013. dodeljena joj je Zlatna plaketa opštine Teslić, a u januaru prošle godine od predsednika Republike Poljske Bronislava Komorovskog dobila je odlikovanje – Komandorski krst Ordena zasluga Republike Poljske za izuzetan doprinos razvoju i unapređenju bilaternih odnosa između Poljske i BiH.
