Svečanim otvaranjem 22. po redu Božićnog bazara, Beograđani, ali i svi posetioci TC Delta City u Novom Beogradu u naredna dva dana imaće priliku da učine i dobro delo kupovinom rukotvorina žena izbeglica sa teritorija bivših jugoslovenskih republika i šire, socijalno ugroženih žena i dece sa posebnim potrebama.
Bazar je organizovan pod pokroviteljstvom Fondacije Princeze Katarine zajedno sa gospodinom Vladimirom Cucićem, komesarom Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, a otvoren je u prisustvu predstavnika diplomatskog kora Meksika, Egipta, Iraka, Maroka, Gruzije, Irana, Pakistana, članova Savetodavnih tela Krune i g-đe Beatris Grozdanić. Ukupni prihod od prodaje rukotvorina namenjen je pomoći ovim ugroženim grupama.
“Neke od ovih žena napustile su svoje domove i hrabro započele život daleko od svoje domovine. Svojim veštinama uspele su da izdržavaju svoje porodice u najtežim vremenima. Veoma sam srećna što su i deca sa posebnim potrebama prisutna sa svojim radovima. Svima želim mnogo uspeha i hvala vam na velikoj podršci” pročitao je pozdravno pismo Princeze Katarine, gospodin Dušan Babac, član Krunskog veća.
Vredne ruke žena za tu priliku, pripremile su razne ukrase, nakit, pletene kape,torbe, rukavice, igračke, čestitke, u šta smo imali prilike da se i sami uverimo. Jedan od većih štandova, svakako je pripao najrazličitijim ručnim radovima migranata iz prihvatnog centra Adaševci. Isto tako i interesantne ekološke igračke Milinke Ivanović iz Kruševca uz brojne helkane radove.
Nezaobilazne su i izložbene rukotvorine, Ljubinke Majstorović (78), rodom iz Bele Palanke, poznate po šivenju, heklanju, pletenju, vezu, ručnom oslikavanju svile i mnogim nagrađivanim radovima.
– Počela sam da vezem još kao devojčica. Ispostavilo se da i sama imam smisla za to, i zavolela sam vez za sva vremena. Iz svog rodnog mesta otišla sam veoma mlada. Studirala sam u Beogradu, u međuvremenu se udala, postala majka i tu ostala da živim. Kao svaka porodična žena, bila sam zatrpana gomilom obaveza. Uz sve to, imala sam i odgovoran posao u Poštanskoj štedionici, ali nisam odustajala od svog hobija – da vezem, pletem… Dugi niz godina izrađivala sam suknje, prsluke, mantile, komplete… Imala sam stvarno besprekorne radove, pa su me suprug i ćerka prijavili za “Idealnu ženu ’78” u organizaciji časopisa “Praktična žena”. Ušla sam u finale, među 360 žena, kao najbolja iz Srbije – ispričala nam je neumorna Ljubinka.
Uz njih, počela je da veze suvenire u kojima i dalje neguje one iste stare, romantične motive, pa su i tu usledila brojna priznanja od kojih je 2008. najznačajnije pobedom na Drugom svetskom festivalu hobija “Vez kao negovanje tradicije”, održanom u Zrenjaninu. Kao poznavalac i zaštitnik narodnog stvaralaštva, 2008. je bila i predsednik žirija za najlepši vez na kecelji u vreme “Banicijade” u Beloj Palanci, što je bila posebna čast.
– U skorije vreme bavim se i izradom unikatnih ogrlica i ešarpi od svile, tačnije od kada mi je ćerka pre par godina poslala iz Italije prvi komad svile. Inspiraciju pronalazim svuda, boje biram, crtam i slikam. Bez toga ne mogu – rekla je Ljubinka, koja učestvuje na svimm dobrotvornim bazarima, a čije radove možete pogledati i na sajtu “Magija darivanja”.
Dar za dar
Među talentovanim damama koje su izložile svoj rad je i Dragana Stojadinović, čiji nam je štand “zapao” za oko, interesantnom ponudom torbi o kojima nam je kratko ispričala lepa Danica Veselinović, po struci kaligraf.
Dragana Stojadinović iz Beograda 15 godina bavila se projektovanjem nameštaja i enterijera, nakon što je diplomirala na preradi drveta na Šumarskom fakultetu. Iako je radila kreativan posao, vremenom je ulazila u rutinu, a kao žena u muškom poslu morala je stalno iznova da se dokazuje. Zbog toga je u decembru 2017. godine dala otkaz i odlučila da postane kreatorka neobičnih torbi sa motivima srpskih srednjovekovnih manastira.
– Dar proizvodi u jednoj reči simbolizuju iskazivanje poštovanja i ljubavi darovanjem, darovitost kao smisao za lepo i darežljivost kao nesebičnu velikodušnost. Inspirisani srednjovekovnom ornamentikom srpskih manastira stvorili smo proizvode savremenog dizajna i svedenog oblika, koje svaka dama može uklopiti u svoj stil i savremeni način života i ujedno nositi deo kulturnog nasleđa.
Ornamenti se izrađuju u tehnici veza na platnu ili koži. Uz svaki proizvod priložena je kartica sa podacima iz kog manastira i iz kog perioda je ornament, na srpskom i engleskom jeziku. Dar proizvodi su lep suvenir i poklon, kako lični tako i poslovni, koji će na originalan način predstaviti srpsku kulturnu baštinu – istakla je Danica.
