U staroj Grčkoj najomiljenija i najeksluzivnija boja kose je bila plava. Retki su bili Grci koji su prirodno plavi, tako da je plava kosa u Grčkoj doživljavana kao nešto veoma lepo i egzotično. Žene su posvetljavale svoju kosu koristeći bilje sa ekstraktom arsenika! Svoju kosu su prale mešavinom pepela, maslinovog ulja i vode.
Još od srednjeg veka žene koriste razne namirnice u kuhinji kao pomoćna kozmetička sredstva. Kiselo mleko pomaže u borbi s aknama, sok od krastavca uklanja pege i fleke na koži, dok je kuvana kopriva idealna za lep ten i glatku kožu. Žene su čak pokušavale da uklanjaju bore pomoću masti koje su sadržavale vosak, bademovo ulje ili čak krokodilsku masnoću.
Parfem kao lekNaziv za šminkera u egipatskim hijeroglifima je izveden iz korena reči sesh što znači napisati, ugravirati. Posao šminkera je bio veoma ozbiljno shvatan u to vreme. Stari Egipćani su veliku pažnju poklanjali mirisima. Parfem napravljen od cveća, meda vina i bobica u isto vreme se koristio i kapi napitak koji leči pluća, jetru i probavne probleme. |
Šteta je što ekstenzije za kosu nisu postojale tokom hejanskog perioda u Japanu, kada je lepota žene bila procenjivana na osnovu dužine njene kose, a idealnom dužinom je smatrana ona koja je malo duže od visine struka. Pretpostavljamo da je tada bilo veoma popularno nositi kosu vezanu u konjski rep.
U renesansnoj Italiji žene su bojile usne u crveno i rumenile svoje obraze mešavinom bube coćineal, sandalovine ili cinabarita sa voskom ili masti. Proces nanošenja je bio veoma komplikovan, ali je boja bila poprilično postojana – trajala je skoro nedelju dana, bez obzira na svakodnevno umivanje. Uprkos što je poznato kao "zlatno doba Španije", imati tamniji ten bio je veliki modni promašaj u to vreme.
U nastojanju da zadrže svetao, porculanski ten, mlade žene su jele glinu, što je često izazivalo zdravstvene tegobe. U kasnom 18. veku Francuzi su bili opsednuti svetlim tenom i kožom, zbog čega su na lice stavljali tanak sloj belog pudera (koji je bio napravljen od belog olova i praha životinjskih kostiju), kombinovanog sa voskom i kitovim ili biljnim uljem.
Ruž je smatran sastavnim delom torbica bolničarki u Drugom svetskom ratu, kako bi podsetio žene da su dame bez obzira na okolnosti, tako i da bi imao umirujuće dejstvo na vojnike. Mnogi ne znaju da pre nego što je kozmetička kuća Loreal lansirala prvi komercijalni lak za kosu 1960. godine, žene su morale da biraju između masnog brilijantina i spreja koji su koristili mehaničari.
I za kraj, jedna studija iz 1991. godine je pokazala da su žene političari koje su zaposlile holivudske šminkere i fotografe u svojim kampanjama, imale 30 odsto više šansi da osvoje izbore, samo zahvaljujući lepo oblikovanim obrvama, dobro našminkanom licu, lepom osmehu, pažljivo odabranoj garderobi i sjajnim fotografijama.