Bez obzira na stalna upozorenja u BiH, Hrvatska i dalje sprovodi aktivnosti koje bi trebalo da dovedu do odlaganja opasnog radioaktivnog otpada iz nuklearne elektrane Krško na Trgovskoj gori, na samoj granici dveju zemalja zbog čega će biti ugroženo zdravlje više stotina hiljada ljudi u celom slivu reke Une.
Osim toga, najnovija upozorenja stručnjaka iz BiH govore da neće biti ugroženo samo stanovništvo u okolini te reke, pre svega meštani Novog Grada u Srpskoj, nego da bi probleme mogli da osete čak i građani Prijedora i Banjaluke.
– Moramo se uozbiljiti, jer ako se probudimo kasno, nema svrhe ni za buđenjem. Trgovska gora može da ugrozi dobar deo BiH i deo Hrvatske, a ljudi se već iseljavaju sa tog područja. Čak i Prijedor, pa i Banjaluka, su ugroženi. Udaljenost Banskog dvora u Banjaluci u odnosu na Trgovsku goru je oko 67 kilometara vazdušnom linijom. Kada dođe do raspada tih čestica, pitanje je šta može da se desi, jer je to trusno područje – ocenio je akademik Vitomir Popović, zamenik predsedavajućeg pravnog tima koji su formirale institucije BiH.
Ovim povodom u Banjaluci je organizovan okrugli sto gde su stručnjaci iz različitih oblasti dali viđenje situacije. Ono što je jasno jeste da Hrvatska nema nameru da odustane, a veliko je pitanje da li će BiH uspeti na bilo koji način da spreči zvanični Zagreb u namerama.
– Uočili smo da ova lokacija nije najbolje rešenje. U ovo se moraju ozbiljnije uključiti i institucije BiH, jer ako se uključe i ako uspešno reše ovo pitanje timovi nemaju potrebu ni da rade, a ako se političkim dogovorom ne uspe to rešiti ekspertski tim će spremiti podatke pravnom timu da na osnovu svega povedu međunarodni spor do kojeg će, u takvom raspletu, sigurno doći – smatra član ekspertskog tima institucija BiH Neđo Đurić.
Stručnjaci tvrde da je rešavanje ovog pitanja od najvišeg ekološkog, političkog i opštedruštvenog značaja za građane. BiH nije preduzela nikakve ozbiljnije korake, osim što su formirana dva tima koja trenutno rade analize. O međunarodnoj arbitraži još nema naznaka, jer se sve pokušava rešiti pregovorima sa Zagrebom.
– Ovo sada nije samo problem sadašnjih, već i narednih generacija, imajući u vidu da je period prestanka radioaktivnosti oko 300 godina – kaže Neđo Đurić.
Eksperti tvrde da sami ne mogu da preduzmu ništa, ako za to nemaju podršku institucija. S druge strane, jedini koji dižu glas u organima BiH po ovom pitanju su srpski predstavnici dok Hrvati, a naročito Bošnjaci o tome nemaju jasno izražen stav.
Deminiran teren
Na Trgovskoj gori je završeno deminiranje terena, a na redu geološka istraživanja. Iz Zagreba su dosada uveravali da je lokacija sigurna i da nikakvih problema po životnu sredinu neće biti. Istovremeno, na okruglom stolu u Banjaluci mogli su se čuti čak i komentari da BiH treba otvoreno da zapreti zvaničnom Zagrebu da će, u slučaju da odlagalište bude sagrađeno, sličan potez povući na svojoj teritoriji u Hercegovini, odmah iznad Dubrovinika.
