Harmonika "dolapa" Duška Ćećeza iz Donjeg Sela kod Konjica ostala je u porodičnoj kući ratne 1992. godine – kuća i pokućstvo su izgoreli, sve je stradalo, ali se Duško nadao da je muzička sprava, koju je još 1829. godine izumeo Austrijanac Demijan, preživela ratne strahote.
Posle Dejtona Duškova porodica stiže u Višegrad, a 2002. godine seli se u Sidnej, u Australiju.
– Pregledajući na Ju tjubu šta se dešava u mom rodnom kraju, u Konjicu, vidim na video-snimku čoveka koji svira na mojoj harmonici. Prepoznao sam je po dugmićima za pojačavanje tona mikrofona – priča o svojoj "dolapi" Ćećez.
Snalažljivi Konjičanin onda piše poruku na Ju tjubu: "Dobro ovaj svira na ukradenoj srpskoj harmonici." Klupko počinje da se odmotava.
Uz pomoć Mirsada Subašića iz Konjica Duško saznaje da se harmonika nalazi kod Asima Hrnjice iz ovog mesta.
– Čim sam se sa njim čuo, rekao je da će vratiti ono što mi pripada. Pitao sam ga kako je došao do ove harmonike, jer znam da je on nije uzeo, rekao da je za nju platio 1.200 KM. Nudio sam mu novac da ne bi bio na šteti, on se opirao, ali sam bio uporan – priča Duško.
Duško zove iz Australije prijatelja Zorana Šinika iz Višegrada da ode u Konjic po harmoniku. Šalje i novac. A onda stiže u grad na Drini i Rzavu.
– Kad sam saznao da je harmonika u Višegradu, srce mi se steglo i – zaplakao sam – kaže Duško.
Prvog septembra 2012. godine Duško ulazi u Šinikovu kuću. Na stolu njegova "dolapa". Kao da ga čeka.
– Posle 20 godina i tri meseca prebirao sam po dirkama moje harmonike, za koju je moj pokojnii otac izdvojio nekoliko hiljada nemačkih maraka. Bila je u solidnom stanju. Dugo nisam imao snage da nešto odsviram, gledao sam je kao poslednju zaostavštinu i uspomenu na mog voljenog oca i jedno srećno vreme – priča Duško.
Već sutradan Višegrađani su sa pažnjom gledali čoveka koji je sa Bikavca žurio prema Ćupriji na Drini sa "dolapom" o ramenu.
|
Zapevao na ćupriji |
