"Krzno na njihovim stomacima je mnogo tanje nego na leđima, pa zato taj deo tela priljubljuju što čvršće mogu na koru drveta. Na taj način mogu da ohlade telo bez opasnosti od dehidracije", rekao je Majkl Kerni sa Univerziteta Melburn.
Naučnici su zapazili da se koale zimi zadržavaju više na drveću gde ima mnogo lišća, ali kada dođu letnje vrućine spuštaju se niže. To neobično ponašanje sada ima itekako smisla.
Naime, smatra se da stabla ostaju hladna zbog termalne inercije (što znači da se zagreavaju i hlade mnogo sporije od njihove okoline), i zbog toga što se "hrane" iz hladnih podzemnih voda.
Tim naučnika merio je temperature na četiri vrste eukaliptusa i jednoj vrsti akacije. Otkrili su da je u danima kada temperature sežu do 39°C drveće hladnije 7 ili 8 stepeni. Potom su upotrebili termalne kamere i njima potkrepili svoju teoriju.
Ova studija samo je deo velikog istraživačkog projekta o efektima klimatskih promena na životinje u Australiji.
