Jesen će biti izuzetno važna za Ukrajinu. I naše državne institucije moraju biti postavljene na način da Ukrajina postigne sve rezultate koji su nam potrebni, za sve nas.
– Da bismo to učinili, moramo ojačati neka područja u vladi, a kadrovska rešenja su već pripremljena. Takođe, očekujem da će pojedina područja naše spoljne i unutrašnje politike imati malo drugačiji naglasak – rekao je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nakon dramatičnog utorka – teških ruskih napada i niza ministarskih ostavki i smena funkcionera, što je kulminiralo ostavkom ministra inostranih poslova Dmitra Kulebe u sredu.
Konkretno, u svom obraćanju Zelenski je zapravo najavio da sledi rekonstrukcija vlade – najveća od početka rata krajem februara 2022. godine – i poručio da bi trebalo biti više interakcije između centralne vlasti i hromada (administrativne jedinice koje označavaju selo, grupu sela ili grad i njegova susedna područja), što je posebno važno kada je u pitanju priprema za nadolazeću zimu, u koju Ukrajina ulazi devastirane energetske infrastrukture nakon višemesečne ruske kampanje raketiranja ključnih kapaciteta.
“Čistka” je krenula u utorak kada su ostavke, nakon nedelja razgovora o verovatnoj rekonstrukciji vlade, dali ministar za stratešku industriju Oleksandr Kamišin, ministar pravosuđa Denis Maljuska i ministar okoline Ruslan Strilec. Ostavku je posle devet meseci na dužnosti podnio i Vitalij Koval, čelnik Državnog imovinskog fonda Ukrajine (SPFU).
Usledila je i ostavka Olhe Stefanišine, potpredsednice ukrajinske vlade zadužene za evropske integracije, a ostavku je dala i potpredsednica vlade i ministarka za reintegraciju privremeno okupiranih teritorija Irina Vereščuk. Razlozi ostavki nisu navedeni, a ove vesti stigle su nakon višemesečnih izveštaja o mogućoj smeni većeg broja ukrajinskih ministara.
Niko od visokih funkcionera koji su dali ostavke – njih ukupno sedam, od toga pet ministara – nije naveo razlog za svoju odluku.
Najjače je, očekivano, odjeknula ostavka Dmitra Kulebe. Kao ukrajinski šef diplomatije od 2020. godine, Kuleba je bio na čelu napora Ukrajine da angažuje svoje međunarodne saveznike u isporuci ključne vojne i druge pomoći i osigura nova partnerstva od početka rata širokih razmera.
Prošlog proleća vodio je snažnu kampanju ukrajinskog pritiska na zapadne saveznike da isporuče Kijevu nove moćne protivvazdušne sisteme “patriot” koji su stajali neiskorišćeni u stranim zemljama, otvoreno govoreći kakve opasnosti nosi kašnjenje u tim isporukama. U jednom trenutku nije birao reči.
– Dajte nam te proklete “patriote”. Da imamo dovoljno “patriota”, mogli bismo zaštititi ne samo živote naših ljudi, nego i našu privredu od uništenja – izjavio je Kuleba krajem marta u intervjuu za “Politiko”.
U retorici i zahtevima, činilo se, stajao je rame uz rame sa Zelenskim.
No, iza kulisa možda nije vladalo zajedništvo. Oliver Kerol, dopisnik “Ekonomista”, objavio je na “X-u” da stil Kulebe, koji je bio jak u nezavisnoj strateškoj komunikaciji sa Zapadom, nije uvek najbolje ležao puno razdražljivijoj predsedničkoj kancelariji.
“U četiri oka optuživali su ga da ne forsira njihovu agendu”, naveo je Kerol.
