Beograd i Priština su prošle nedelje postigli “sporazum o razumevanju” za suspenziju uzajamnih poseta, sve dok se obavljaju iskopavanja sumnjive masovne grobnice, u kojoj se, kako se sumnja, nalaze albanski civili ubijeni tokom nedavnog rata na Kosovu, prenosi Reporteri.
Ovaj sporazum je, prema izvorima iz Evropske unije, sklopljen odmah nakon što su vlasti u Prištini odbile zahtev za posetu visokih srpskih zvaničnika.
Portparol spoljne i bezbednosne politike EU Peter Stano potvrdio je da je postignut sporazum o razmevanju, ali nije precizirao oko čega su se strane dogovorile.
– Ne komentarišemo diplomatske dogovore ili sporazume o razumevanju kojim posreduje EU sa našim partnerima ili između njih. Ali, u ovom konkretnom slučaju mogu da potvrdim, ne ulazeći u detalje, da smo posredovali u postizanju razumevanja između Kosova i Srbije u vezi sa uzajamnim posetama – izjavio je Stano.
Dogovor je postignut preko specijalnog predstavnika za dijalog Miroslava Lajčaka i predviđa će se stranke uzdržati od zahteva za posete Srbiji ili Kosovu.
Haradinaj-Stubla „prekršila poverljivost sporazuma“
Međutim, jedan zvaničnik EU, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je Radiju Slobodna Evropa da je „kosovska ministarka (Meljiza Haradinaj-Stubla) prekršila poverljivost ovog sporazuma u roku od nekoliko sati, i zato je EU izašla u javnost i potvrdila postojanje sporazuma o kome se nije smelo javno govoriti “.
Kako je objašnjeno u sedištu EU, inicijativa za ovaj sporazum pokrenuta je zbog „iznenadne navale zahteva“ podnetih za posete Beogradu i Prištini, u vreme kada su započeta iskopavanja na mestu na kojem se sumnja da postoji masovna grobnica kosovskih Albanaca ubijenih tokom rata.
Logika ove evropske inicijative je, kako je rečeno, da će takve posete izazvati tenzije i emocije.
Prema izvorima RSE, postojala su tri zahteva Srbije za posetu KiM, uključujući zahtev predsednika Srbije Aleksandra Vučića i jedan zahtev Kosova za posetu Srbiji. Izvori RSE potvrdili su da se i srpska strana „tiho“ složila da povuče zahtev za posetu.
Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore saopštilo je 21. novembra da je odbilo zahtev za predsednika Srbije Aleksandra Vučića i još dvojice zvaničnika za posetu Kosovu
Ministar spoljnih poslova i dijaspore Haradinaj-Stubla rekla je da zahtev predsednika Vučića, ministra odbrane Aleksandra Vulina i šefa Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petra Petkovića za posetu Kosovu dolazi u vreme kada su u Srbiji u toku iskopavanja posmrtnih ostataka „Albanaca ubijenih i masakriranih u ratu pre 21 godine “.
Lokacije masovnih grobnica identifikovane u Srbiji
Iz EU nisu želeli da komentarišu izjavu kosovskog ministra spoljnih poslova Haradinaj-Stubla, kao ni pismo koje je specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak uputio kosovskom premijeru Avdulahu Hotiju .
– U vezi sa izjavama ministra spoljnih poslova Kosova, mogu samo da kažem da uloga Evropske unije nije da komentariše svaku izjavu bilo kog političara ili zvaničnika u regionu. Usredsređeni smo na konkretan rad kako bismo pomogli našim partnerima u regionu da krenu napred evropskim putem, prihvatajući evropske vrednosti i principe. Uvek smo pozivali političke aktere u Srbiji, na Kosovu i u drugim delovima regiona da se donose odluke i daju izjave koje stvaraju i promovišu atmosferu pomirenja, regionalne stabilnosti i saradnje, a ne obrnuto – rekao je Stano.
Ministarka Haradinaj-Stublla izjavila je 25. novembra da je odbila zahtev za posetu Kosovu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i da će raditi isto sve dok se on „ne izvini za genocid nad našim narodom i dok se počinioci ovog genocida ne suoče sa pravdom”.
Što se tiče Lajčakovog pisma Hotiju, koje je ovaj potvrdio, Stano je rekao da je opšte pravilo u EU da se ne komentariše takva prepiska.
Povodom problema oko poseta srpskih zvaničnika Kosovu, portparol EU Stano rekao je da evropski blok očekuje poštovanje aranžmana postignutih u dijalogu koji je Brisel omogućio, uključujući i one o slobodi kretanja zvaničnika.
– Partneri su se složili oko jasnih modaliteta za upravljanje i obavljanje zvaničnih poseta i ovaj sporazum ne bi trebalo politizovati. Bilo koji spor treba rešiti u okviru dijaloga – rekao je Stano.
Predsednik Srbije Vučić rekao je 25. novembra da je zvanična Priština odbila zahtev za posetu, kako bi od toga „napravila veliki događaj“.
– Hteli su da pošalju ministra spoljnih poslova, koji je želeo da napravi političku predstavu u opštini Raška. Rekli smo im da je to trenutno apsolutno neprimereno. Pošto su nam poslali zahtev, poslali smo i mi njima. Nemamo šta da krijemo – rekao je Vučić.
Haradinaj-Stubla je prošle nedelje zatražila posetu lokaciji “Kiževak” u Srbiji, gde su 16. novembra pronađeni ostaci kosovskih Albanaca za koje se sumnja da su ubijeni tokom rata na Kosovu.
Nakon otkrića lokacije „Kiževak“, predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović rekao je 18. novembra za Radio-televiziju Srbije (RTS) da podaci ukazuju da je na tom području potencijalno 15 do 17 tela.
„Kiževak“ se pominje u izveštaju o napretku u oblasti ljudskih prava, koji svake godine objavljuju Sjedinjene Američke Države. Izveštaj za 2015. godinu navodi da se “sumnja da su na ovom mestu srpske snage sahranile ostatke kosovskih Albanaca, ubijenih u selu Rezala na Kosovu, 1999. godine“.
Tela 28 žrtava iz ovog sela pronađena su 2013. godine u masovnoj grobnici u Rudnici, dok su dve godine kasnije sahranjena u Rezali.
Na zločin u Rezali ukazala je bivša direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić nakon otkrića nove lokacije.
Od grobnica u Srbiji do mesta ratnih zločina na Kosovu
Od 2001. godine do danas, na teritoriji Srbije, na četiri lokacije pronađene su masovne grobnice sa 941 telom ubijenih Albanaca na Kosovu.
Prema UNMIK-ovoj kancelariji za nestala lica, u Batajnici, blizu Beograda, 2001. godine otkrivena su 744 tela. Iste godine je u Petrovom Selu u istočnoj Srbiji pronađeno 61 telo. Masovna grobnica sa 84 tela otkrivena je u jezeru Perućac 2001. godine.
Masovna grobnica je poslednji put otkrivena 2013. godine, u Rudnici, na jugozapadu Srbije, u blizini graničnog prelaza između Kosova i Srbije. Tu su pronađeni posmrtni ostaci 52 osobe.
Više od 1.640 ljudi sa Kosova, uglavnom Albanaca, i dalje se vodi kao nestalo.
Ok. U redu je da se otkriju podaci o grobnicama, ali ne samo Albanaca vec i onih gde su sahranjeni Srbi, Romi i Albanci koji nisu bili na strani OVK. U tekstu spominjete poruku EU o solidarnosti obe strane, kada je u pitanju osetljiv period sudjenja. Vi bi,takodje, morali da se pridrzavate ovog pravila, a ne da ga tako drasticno krsite. Na osnovu ovog teksta stice se utisak da je samo srpska strana cinila zlocine, da se samo na srpskoj strani nalaze grobnice. Pa zasto se onda sudi kosovskim politicarima?