Otkriveno je šta je pravi cilj Vladimira Putina u Ukrajini

EPA/Ramil Sitdikov

Čini se da Rusima zauzimanje velikih gradova nije najvažniji vojni cilj, nego da umesto toga žele da opkole ukrajinsku vojsku.

Neki vojni stručnjaci upozoravaju da Rusija planira brzo napredovanje od juga Ukrajine ka severu kako bi se spojila sa drugim bataljonima i opkolila vojsku predsednika Vladimira Zelenskog i proglasila pobedu u ratu protiv Ukrajine, piše britanski Telegraf.

Oni ocenjuju da je ruska strategija, koja predviđa masovno nagomilavanje ruskih pomorskih snaga u Crnom moru, sa ciljem da se izvrši amfibijski napad na Odesu, zapravo obmana – sa ciljem da zbuni ukrajinske generale kako ne bi nagovestili novu rusku taktiku.

Vojni stratezi veruju da će ruska vojna mašina, umesto da napadne Odesu i štab ukrajinske mornarice, nastaviti da u velikoj meri zaobilazi obližnji Nikolajev (čija je kasarna ovih dana napadnuta, gde je poginulo oko 100 ljudi), gurajući se ka severu pre nego što krene na istok. da napadne ukrajinsku vojsku, od kojih većina ostaje prikovana za regione Donjecka i Luganska u blizini ruske granice.

Ako su ruski generali pripremili takav blef, to znači da zauzimanje velikih gradova nije njihov najvažniji vojni cilj, već žele da opkole ukrajinsku vojsku da bi “demilitarizovali” zemlju, ili bar njen istok i jugoistok, što Putin naglašava kao krajnji cilj invazije.

Mogući plan izneli su stručnjaci britanskog Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI): vojni analitičar Sem Kreni-Evans i stručnjak za pomorsko ratovanje dr Sidhart Kaušal.

Dr Kaušal je za Telegraf rekao da vojni napredak neće biti lako izvesti.

– Granatiranje Odese sa ratnih brodova u četvrtak i amfibijskih brodova koji pristižu u Crno more sugerišu, po mom mišljenju, da Rusi pokušavaju da obmanu učine još ubedljivijom – rekao je on.

Brojne amfibijske desantne letelice koje mogu da prevezu hiljade ljudi nedavno su se okupile u Crnom moru, zajedno sa 30-ak ruskih ratnih brodova i podmornica. Prema izveštaju istraživačkog centra za odbranu i bezbednost o proceni bezbednosne situacije u Ukrajini, sugeriše se da striktno fokusiranje Rusije na opkoljene gradove kao što su Kijev, Nikolajev i Mariupolj možda prikriva više nego što otkriva.

Čak upozoravaju da zapadni vojni stratezi možda ne vide dobro jer su opsednuti praćenjem situacije u opkoljenim gradovima. Iako je Rusija u početku planirala brzu invaziju i okupaciju Kijeva, njihovo sporo napredovanje, koje su osujetile nadahnute ukrajinske odbrambene snage, može da znači da su generali “prebacili” na nove ciljeve, ocenjuju stratezi.

Izveštaj RUSI-ja sugeriše da postoji još jedan ukrajinski centar gravitacije, aludirajući na Putinovo obećanje da će „demilitarizovati” Ukrajinu – regularna ukrajinska vojska, čija većina ostaje u blizini Donjecka i Luganska, pod okriljem Operacije združenih snaga (JFO).

– Položaj ovih snaga izgleda sve neizvesniji kako ruske snage napreduju sa ciljem da ih opkole na tri ose – dodaje se.

Prvo, ruska 58. i 2. armija, krećući se sa Krima na sever, počele su da se kreću ka severoistoku i mogle su da se povežu sa Pologijom, gradom u Zaporoškoj oblasti, sa ruskim separatistima i 8. armijom koji su se kretali zapadno od Donbasa.

Tada su Prva gardijska tenkovska armija i Šesta armija odustale od pokušaja da zauzmu severoistočni grad Harkov i umesto toga su se usredsredile na smanjenje artiljerijskih napada dok su napredovale na jug i zapad kod Poltave. Time će preseći zonu JFO, operaciju Savezničkih snaga Ukrajine, i sprečiti bekstvo na sever.

Treća i poslednja, čini se da ruska 20. gardijska divizija ima sličnu nameru da zaobiđe Nikolajev, ali umesto da napreduje ka Odesi, mogla bi da se okrene na sever da zauzme teritoriju zapadno od reke Dnjepar.

Takvo rusko napredovanje na “spoljnim linijama”, gde su ukrajinske snage napadnute na “više linija napredovanja”, sprovodi se sa ciljem “podele i slabljenja” ukrajinske vojske,

– Kada sve ovo zajedno sagledamo, ova napredovanja predstavljaju zabrinjavajuću sliku po kojoj su ukrajinske snage naspram Donjecka i Luganska ugrožene okruženjem na istočnoj strani Dnjepra. Ako su Rusi zaista usredsređeni na to, onda će isticanje sposobnosti Rusije da zauzme velike gradove kao merilo uspeha biti analitička greška, pošto Rusija izgleda namerava da stisne ukrajinske snage u gradove poput Harkova, a da ih zaobiđe. Zaista, pripreme za amfibijski napad na Odesu mogu biti prevara – navodi se u izveštaju.

Dodaje se da bi ovo mogao da bude ključni momenat za Ukrajinu, ako se pokaže da Rusi imaju takav plan.

– Opkoljavanje i uništavanje velikog dela redovnih oružanih snaga zemlje moglo bi da bude uslov za pobedu.

Analitičari primećuju da Nemci 1940. nije trebalo da zauzmu Pariz jer su nacisti već opkolili francusku vojsku na zemlji i žestoko je pretukli.

Dok zaokruživanje zone JFO u istočnoj Ukrajini možda ne znači slabljenje volje ukrajinskog naroda i njegove vlade, Rusija bi mogla da tvrdi da je njena demilitarizacija postignuta, rekli su oni.

Ukrajinski zvaničnici su, međutim, rekli da su ruske snage toliko oslabljene da nisu u stanju da izvrše efikasan napad na prestonicu.

Aleksij Arestovič, savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rekao je da su ruske trupe prinuđene da miruju na istočnoj i zapadnoj periferiji Kijeva.

– U Kijevu uopšte nema ruskih napada, a bez značajnih rezervi to je nemoguće učiniti, pa će morati da dovedu još vojnika iz Rusije – rekao je on.

Više od nedelju dana kruže spekulacije da će ruske snage koje se okupljaju ispred Kijeva konačno krenuti u napad na prestonicu. Tokom proteklih nekoliko dana, projektili su pogodili najmanje šest stambenih naselja, a mnogi veruju da je ovo uvod u veliki napad.

Međutim, ukrajinske snage tvrde da su Rusi već zaglavljeni na periferiji grada i da nemaju dovoljno opreme, te da su nazadovali ukrajinskom kontraofanzivom.

Zapadni zvaničnici veruju da je ruska ofanziva toliko zastala da Kremlj uopšte neće moći da izvrši napad na Kijev.

– Sada se postavlja pitanje da li Moskva uopšte namerava da napadne Kijev. Za Rusiju bi to bilo veoma skupo. Mislim da treba da sačekamo i vidimo šta će se desiti. Ako je Kijev potpuno okružen, da li Rusija želi da ga napadne, uguši… šta je uopšte namera Rusije – rekao je jedan zvaničnik.

Zapad procenjuje da je oko 7.000 ruskih vojnika poginulo od početka invazije pre tri nedelje, dok je čak 10 odsto opreme uništeno ili zarobljeno.

Zvaničnik je rekao da sada postoji prilika za Ukrajinu da se bori protiv Rusije. Izgledi za mirovni sporazum ostaju nejasni, uprkos problemima Rusije na bojnom polju.

Isti zvaničnik je ponovo potvrdio svoje uverenje da je Rusija uputila “različite zahteve” Kini u vezi sa snabdevanjem oružjem i opremom, ali da Kina nije odlučila da li će intervenisati.

– Što duže traje loš učinak Rusije na bojnom polju, manja je verovatnoća da će Moskva dobiti podršku od Pekinga – zaključio je on.