Atmosfera na Mesecu ne sadrži dovoljno kiseonika za život ljudi, ali ipak ispod njegovog stenovitog sloja postoji dovoljno kiseonika da omogući život za osam milijardi ljudi.
Istaknuti naučnici predvođeni Džonom Grantom tvrde da Mesec sadrži mnogo minerala koji su usko povezani s kiseonikom, te da bi ispod površinskog stenovitog sloja pod nazivom regolit moglo da se nalazi dovoljno kiseonika za preživljavanje osam milijardi ljudi u periodu od 100.000 godina.
Naučni proračuni su bazirani na podatku da je čoveku potrebno 800 grama kiseonika dnevno kako bi preživio, a regolit je dubok oko 10 metara.
Mesečev regolit je sačinjen 45 odsto od kiseonika, koji je čvrsto vezan za minerale poput silicijuma, aluminijuma kao i gvožđe oksida i magnezijuma.
Kako bi kiseonik bio dostupan, potreban je proces ekstrakcije koji je jednostavan. Taj sistem troši mnogo energije, a kako bi bio održiv, morao bi da ima podršku solarne energije ili drugih izvora energije dostupne na Mesecu.
Australijska svemirska agencija i NASA su u oktobru potpisale ugovor o slanju rovera na Mesec s ciljem prikupljanja mesečevog kamenja i pokušaja ekstrakcije kiseonika iz njega.
Naučnici su tom prilikom govorili i o razvoju eksperimentalnog reaktora s belgijskom kompanijom kako bi se unapredio proces stvaranja kiseonika elektrolizom.
Nova tehnologija bi mogla da bude poslata na Mesec do 2025. godine u sklopu misije Evropske svemirske agencije bazirane na korišćenje resursa.
Не логичне су шпекулације о животу на месецу. Због слабе силе гравитације трећа генерација досељеника рођена на Месецу би достигла висину од 5 метра и тежину од једне тоне. По доласку у госте фамилији на Земљи, одмах би пали и не би могли да устану.
@VITЯZЬ Bez gravitacije nema rasta.