Nasin svemirski teleskop Džejms Veb je možda otkrio znake života na planeti koja je 120 svetlosnih godina udaljena od naše Zemlje.
Teleskop je otkrio molekul koji se zove dimetil sulfid (DMS). Istraživači naglašavaju da detekcija na planeti udaljenoj 120 svetlosnih godina “nije robusna” i da je potrebno više podataka da bi se potvrdilo njeno prisustvo.
Istraživači su takođe otkrili metan i ugljen-dioksid u atmosferi planete. Otkrivanje ovih gasova moglo bi značiti da planeta, nazvana K2-18b, ima vodeni okean.
Profesor Niku Madhusudhan sa Univerziteta u Kembridžu, koji je vodio istraživanje, rekao je za BBC da je ceo njegov tim bio “šokiran” kada je video rezultate.
– Na Zemlji DMS proizvodi život. Najveći deo u Zemljinoj atmosferi se emituje iz fitoplanktona u morskim sredinama – rekao je on.
Oprez
Ali profesor Madhusudhan opisao je otkrivanje DMS-a kao provizorno i rekao da će biti potrebno više podataka da bi se potvrdilo njegovo prisustvo. Ti rezultati se očekuju za godinu dana.
“Ako bude potvrđeno, to bi bio veliki posao i osećam odgovornost da ovo naglasim ako iznosimo tako veliku tvrdnju.”
Ovo je prvi put da su astronomi otkrili mogućnost DMS-a na planeti koja kruži oko udaljene zvezde. Ali oni se prema rezultatima odnose sa oprezom, napominjući da je tvrdnja izneta 2020. o prisustvu drugog molekula, zvanog fosfin, koji bi mogli da proizvedu živi organizmi u oblacima Venere, osporena godinu dana kasnije.
Uprkos tome, dr Robert Masi, koji je nezavisni istraživač i zamenik direktora Kraljevskog astronomskog društva u Londonu, rekao je da je uzbuđen zbog rezultata.
– Polako se krećemo ka tački kada ćemo moći da odgovorimo na to veliko pitanje da li smo sami u Univerzumu ili ne – rekao je on.
“Optimista sam da ćemo jednog dana naći znake života. Možda će to biti ovo, možda ćemo za 10 ili čak 50 godina imati dokaze koji su toliko ubedljivi da je to najbolje objašnjenje.”
Teleskop Džejms Veb je u stanju da analizira svetlost koja prolazi kroz atmosferu daleke planete. Ta svetlost sadrži hemijski potpis molekula u svojoj atmosferi. Detalji se mogu dešifrovati razdvajanjem svetlosti na njene sastavne frekvencije – kao prizma koja stvara dugin spektar. Ako delovi dobijenog spektra nedostaju, hemikalije su ga apsorbovale u atmosferi planete, omogućavajući istraživačima da otkriju njen sastav.
Taj podvig je utoliko značajniji jer je planeta udaljena više od 1,1 milion milijardi kilometara, tako da je količina svetlosti koja dopire do svemirskog teleskopa mala.
Kao i DMS, spektralna analiza je sa dobrim stepenom pouzdanosti otkrila obilje gasova metana i ugljen-dioksida.
Proporcije ugljen-dioksida i metana su u skladu sa postojanjem vodenog okeana ispod atmosfere bogate vodonikom. Nasin teleskop Habl je ranije otkrio prisustvo vodene pare, zbog čega je planeta, koja je nazvana K2-18b, bila jedna od prvih koju je istraživao mnogo moćniji JVST, ali mogućnost okeana je velika istupi.
Recept za život
Sposobnost planete da podrži život zavisi od njene temperature, prisustva ugljenika i verovatno tečne vode. Čini se da zapažanja JVST-a sugerišu da K2-18b označava sve te okvire. Ali samo zato što planeta ima potencijal da podrži život, to ne znači da ga ima, zbog čega je moguće prisustvo DMS-a toliko primamljivo.
Ono što planetu čini još intrigantnijom je to što nije poput Zemljinih, takozvanih stenovitih planeta, otkrivenih u orbiti udaljenih zvezda koje su kandidati za život. K2-18b je skoro devet puta veći od Zemlje.
