Dosadašnja istraživanja na miševima i na ljudskim ćelijama pokazala su da pojedina jedinjenja blokiraju "molekularni prolaz" ćelija, odnosno receptor CD47, tako da se za njega ne vezuje protein trombospondin-1, prenosi Rojters.
Na taj način ćelije kože, mišića i koštane srži (koje su naročito osetljive i dragocene kao izvor imuniteta organizma) postaju otporne na oštećenja izazvana zračenjem.
Ovi agensi su, osim toga, učinili da tumori kod miševa koji su ih primili sporije ponovo rastu i da budu 89 odsto manji posle terapije zračenjem nego kod drugih zračenih miševa.
"Bili smo zapanjeni početnim nalazima. Ponavljali smo ovo istraživanje nekoliko godina na različitim vrstama karcinoma", ističe rukovodilac studije dr Džef Ajzenberg.
Miševima koji su tretirani ovim agensima posle zračenja čak ni dlaka nije počela da ispada, što je jedan od uobičajenih efekata radijacije.
Genetski izmenjeni miševi, na kojima su obavljena ova istraživanja, praćeni su tokom tri godine, što je kod tih životinja prilična starost. Tokom tog perioda na njima nisu uočeni nikakvi negativni efekti primanja agenasa.
To ipak ne znači da bi tako moralo da bude i sa ljudima, pa su nužna još brojna dodatna ispitivanja, napominje pitsburški tim.
Dr Ajzenberg u svakom slučaju predviđa da će, i ukoliko bude primenjivan na ljudima, ovaj tretman biti veoma kratak – neposredno pre terapije zračenja ili odmah nakon slučajnog izlaganja radijaciji.
Terapija zračenjem se, inače, primenjuje kod više od polovine osoba koje se leče od raka.
