Amerika je, uz izuzetak Drugog svetskog rata ili Hirošime i Nagasakija, svoje glavne operacije vodila u formi tajnog rata i pod lažnim zastavama, kaže urednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija povodom pisanja „Njujork tajmsa“ o tajnoj američkoj jedinici koja je igrala ključnu ulogu u napadima SAD protiv Islamske države i izazvala brojne civilne žrtve.
Jedinica „Talon anvil“ zvanično nije postojala, ali je delovala u okviru specijalnih „Delta snaga“ američke vojske i nije se obazirala na striktan protokol, saznaje ovaj američki list.
Kako se navodi, prilikom američkih napada protiv Islamske države u Siriji ova jedinica se oglušivala o stroga pravila za izbor meta i bacala je bombe i ispaljivala projektile na poljoprivrednike, izbeglice, pa čak i decu.
Forma tajnih ratova pod lažnim zastavama
Đuro Bilbija ne sumnja da su navodi „Njujork tajmsa“ istiniti jer je, kako kaže, Amerika poznata po borbi na tajnim frontovima i pod lažnim zastavama, od kojih je najpoznatnija ona da je reč o nekakvoj američkoj civilizacijskoj misiji i da je to „za dobro“ naroda protiv koga je upotrebljeno.
– Poznat je slučaj poslanika iračkog parlamenta koji je, u jeku borbe SAD protiv Islamske države izjavio da Amerikanci lažno objavljuju da su bombardovali neke pozicije te organizacije u Iraku, a da im zapravo pomažu oružjem, municijom, hranom i lekovima. Ta ista Islamska država je, u takođe tajnoj operaciji, demontirana od strane SAD kada su shvatili da im više ne završava posao u Siriji, a njene vitalne strukture su prebačene u Avganistan – objašnjava nekadašnji dopisnik „Večernjih novosti“ iz Moskve.
Takvih primera, dodaje, ima puno u centralnoj i južnoj Americi, a takve operacije su vođene i u Iraku i Avganistanu, bez obzira na to što se to nije moglo dobro videti od formalnih, čisto vojnih operacija.
– Na kraju krajeva, Amerikanci su zajedno sa Britancima izmislili privatne vojske. Ali, one su samo formalno privatne i samo formalno Pentagon sa njima nema nikakve veze, jer su neki od generala i drugih nižih oficira smišljeno prebacivani iz zvaničnih američkih vojnih struktura u takve organizacije. One su vodile tajne operacije širom planete i to je rađeno masovno, radi se i danas, a radiće se i dalje i to, po pravilu, nekažnjeno, jer SAD koriste slabost zemalja u kojima se takve akcije sprovode – naglašava Bilbija.
Tajne američke jedinice širom sveta
Slično razmišlja i politikolog Aleksandar Pavić koji kaže da Amerikanci imaju brojne tajne jedinice širom sveta, razmeštene u preko stotinu država. Sjedinjene Američke Države, napominje on, vrlo često deluju i posredno, preko lokalnih „izvođača“.
– U tom smislu ovo nije ništa novo, samo deluje novo kada iscuri u javnost kao sada. Ljudi su možda zaboravili da je Džulijan Asanž u zatvoru jer je objavio dokumenta o dejstvima američkih snaga u Iraku gde je mnogo civila stradalo. Takođe imamo i slučaj „zviždača“ Denijela Hejla, pripadnika američke nacionalne službe za bezbednost koji je učestvovao u programu napada dronovima. Američki program napada dronovima, pod kontrolom američke vojske i Centralne obaveštajne agencije (CIA) je od 2004. godine do danas pobio od devet do 17.000 ljudi širom sveta, uključujući i decu – navodi Pavić.
Da Amerikanci svoje tajne ratove vode pod lažnim zastavama dokazuju, podseća politikolog, brojni dokumenti koji govore da su SAD odgovorne za nastajanje Islamske države.
– Svoje mračne operacije i odgovornost za smrt brojnih civila Amerikanci pokušavaju da drže što dalje od javnosti, pa vest o postojanju i dejstvima tajne jedinice „Talon anvil“ predstavlja samo kap u moru – ističe on.
Račak, Markale…
I Đuro Bilbija smatra da, pored Pentagona, tajne operacije kontroliše CIA. Ne moramo ići daleko, kaže urednik portala „Fakti“, jer nesumnjive američke radove tog tipa imamo pred sopstvenim nosem:
– Setimo se samo napada koji je podmetnut srpskoj strani u ulici Vase Miskina u Sarajevu, Markala ili operacije u Račku. Sve su to uradili američki ljudi, operativci vojnih i obaveštajnih službi, a to što mi do danas ne znamo njihova imena, izuzev Račka u kojem je operaciju vodio čovek CIA-e Vilijem Voker, tobožnji međunarodni mirovni posrednik, pokazuje koliko je Amerika moćna da takve stvari može da drži daleko od istrage.
– Upravo iz razloga da ne bi moglo da se sudi njihovim ljudima Sjedinjene Američke Države nisu ni pristupile određenim međunarodnim konvencijama, niti priznaju Međunarodni sud pravde, pa tako i njihovi postupci prolaze nekažnjeno – zaključuje Bilbija.
