Studija sprovedena na više od 99 miliona ljudi iz Australije, Argentine, Kanade, Danske, Finske, Francuske, Novog Zelanda i Škotske potvrdila je neke nove detalje o vakcinama protiv kovida 19.
Kako prenosi Gardijan, radi se o najvećoj studiji urađenoj dosad u kojoj je ustanovljeno da postoje dve nuspojave, neurološki poremećaj i upala kičmene moždine, ali su one i dalje jako retke, te su dobrobiti vakcine još uvek daleko iznad rizika od komplikacija.
Istraživači koji rade kao deo Globalne mreže podataka o cepivima (Global Vaccine Data Network) upotrebili su anonimne elektronske zdravstvene podatke kako bi uporedili stope 13 bolesti mozga, krvi i srca kod ljudi nakon što su primili cepivo Fajzera, Moderne ili Astrazeneke sa stopom koja bi se očekivala od tih stanja u stanovništvu pre pandemije.
Studija je s visokim nivoom tačnosti potvrdila poznate veze između cepiva mRNA (Fajzer i Moderna) i retkih nuspojava miokarditisa (upala srčanog mišića) i perikarditisa (upala tanke opne koja prekriva srce). Takođe je potvrdila Giljem-Bareov sindrom, prilikom kog imunološki sistem napada nerve, i trombozu cerebralnog venskog sinusa (vrsta krvnog ugruška u mozgu) kao retke nuspojave povezane s cepivom Astrazeneke.
Ali nova retka nuspojava, akutni diseminirani encefalomijelitis, upala i oteklina u mozgu i kičmenoj moždini, takođe je identifikovana u analizi podataka kao povezana s cepivom Astrazeneke. Nalazi su objavljeni u međunarodnom časopisu Vaccine.
Profesor Džim Bateri, jedan od voditelja Globalne mreže podataka o cepivima, rekao je da je otkriće podstaklo istraživače da nezavisno potvrde nuspojavu dovršetkom druge studije, ovaj put analizirajući zaseban skup podataka od 6,8 miliona Australijanaca koji su primili cepivo Astrazeneke.
Ta studija je potvrdila pretpostavku i otkrila i drugu komplikaciju, upalu kičmene moždine.
Oni su naglasili da za retke nuspojave svakako niko ne može da zna dok se vakcina ne isproba na milionima ljudi.
Rizik od miokarditisa i dalje mnogo veći nakon infekcije kovidom
Istraživači su potvrdili da je svakako rizik od miokarditisa i dalje mnogo veći ukoliko se zarazimo koronavirusom, nego ako primimo vakcinu protiv korone.
Kako se navodi, vrlo je važno da postoji poverenje u sistem koji će otkriti probleme i rešiti ih.
Dokle je dovelo odlaganje imunizacije?
Podsetimo, naša zemlja je na pragu epidemija velikog kašlja i morbila. U Beogradu je prijavljena epidemija morbila, ali je situacija i dalje pod kontrolom.
Zа vrеmе trајаnjа pаndеmiје kovida u skоrо čеtvrtini zеmаljа svеtа prеkidаnа je ili оdlаgаnа imunizаciја MMR vаkcinоm, а u vеlikоm brојu zеmаljа dоšlо је dо znаtnоg pаdа оbuhvаtа. Tоkоm 2020. i 2021. gоdinе u Srbiјi su rеgistrоvаnе nајnižе vrеdnоsti оbuhvаtа MMR vаkcinоm u pоslеdnjih 20 gоdinа. Оbuhvаt оvоm vаkcinоm u drugој gоdini živоtа u 2020. gоdini iznоsiо је 78,1%, а u 2021. gоdini svеgа 74,8%. Оbuhvаt drugоm dоzоm, prе upisа u prvi rаzrеd оsnоvnе šкоlе, u 2021. gоdini iznоsiо је 85,8%.
Оbuhvаt оvоm vаkcinоm u drugој gоdini živоtа u 2022. gоdini је biо 81,3%, а prе upisа u prvi rаzrеd оsnоvnе šкоlе 89,5%. Prikupljаju sе pоdаci о оbuhvаtu MMR vаkcinоm u 2023. gоdini. Ciljnе vrеdnоsti оbuhvаtа trеbа dа iznоsе 95%, kаkо bi sе sprеčilа cirkulаciја uzrоčnikа u pоpulаciјi i оbоlеvаnjе.
