Količina kofeina koju osoba konzumira može uticati na rizik od Alchajmerove bolesti ili drugih oblika demencije, pokazalo je novo istraživanje.
Istraživački tim je otkrio da su učesnici koji su prijavili manju konzumaciju kofeina imali veći rizik od gubitka pamćenja u skladu sa Alchajmerovom bolešću ili blagim kognitivnim oštećenjem.
Ljudi koji su pili manje kofeina takođe su imali niži nivo određenog amiloidnog proteina koji je često povezan sa razvojem Alchajmerove bolesti.
“Prethodne studije koje su ispitivale povezanost između konzumiranja kofeina i rizika od demencije i Alchajmerove bolesti bile su različite”, rekla je za Health Kler Sekton viši direktor naučnih programa i terenskog rada u Alchajmerovom udruženju:
“Neke studije su pokazale da kofein može da smanji rizik od demencije, dok druge nisu pokazale nikakav efekat ili neznatno povećan rizik.”
Sastojci koji smanjuju korist od kofeina
Iako nova studija doprinosi našem razumevanju efekata kofeina na mozak, ona ne sugeriše nužno da ljudi treba da povećaju unos kofeina.
“Važno je prepoznati da se kofein može konzumirati na različite načine, uključujući kafu, čaj, čokoladu i energetska pića. Neki od njih imaju visok nivo šećera, veštačkih zaslađivača i drugih sastojaka koji mogu smanjiti potencijalnu korist od kofeina”, napomenula je ona.
Odnos između kofeina i demencije
Autori novog izveštaja su istraživači iz Francuske koji su završili studiju poprečnog preseka koristeći podatke od 263 osobe koje su imale ili blago kognitivno oštećenje ili Alchajmerovu bolest između 2010. i 2015. godine.
Učesnici su ispunili anketu o svom uobičajenom unosu kofeina, o tome koliko kafe, čaja, čokolade i gaziranih pića piju ili jedu dnevno. Prošli su i kliničke, neuropsihološke i biološke procene.
Oni koji su bili u mogućnosti podvrgnuti su skeniranju mozga magnetnom rezonancom (MRI), a učesnici su dali i uzorke svoje krvi i likvora.
Učesnici su podeljeni u dve kategorije u zavisnosti od srednje potrošnje kofeina:
- Oni sa srednjom potrošnjom kofeina jednakim ili manjim od 216 miligrama dnevno stavljeni su u grupu sa „niskom potrošnjom kofeina“.
- Oni sa srednjom potrošnjom kofeina većim od 216 miligrama dnevno stavljeni su u grupu „visoke potrošnje kofeina“.
Jedna šoljica kafe sadrži 113 do 247 miligrama kofeina, dok energetski napitak može da ima između 41 i 246 miligrama kofeina.3
Nakon prilagođavanja faktorima kao što su starost, pol, pušački status i još mnogo toga, istraživači su otkrili da ljudi koji piju manje kofeina imaju veći rizik od amnestičnosti. To znači da su imali problema sa gubitkom pamćenja posebno, za razliku od drugih neamnestičkih kognitivnih oštećenja, gde bi neko mogao imati problema sa donošenjem ispravnih odluka ili procenom kako da završi zadatak.
Uticaj amiloidnih proteina
Istraživači su, takođe otkrili interesantnu vezu između konzumiranja kofeina i nivoa proteina zvanog amiloid u uzorcima cerebrospinalne tečnosti učesnika. Konkretno, ljudi koji su pili manje kofeina imali su niže nivoe amiloida-b 42 (Ab42) u plazmi i abnormalne odnose drugih vrsta amiloidnih proteina. Niži nivoi Ab42 u likvoru su povezani sa Alchajmerovom bolešću.
Amiloidni proteini mogu da se skupe u mozgu i formiraju plakove, za koje istraživači veruju da bi mogli da dovedu do problema sa funkcijom mozga.
Trenutno nije jasno zašto bi kofein mogao da utiče na rizik od Alchajmerove bolesti i demencije, iako stručnjaci imaju teorije.
“Kofein može da blokira formiranje beta-amiloida iz proteina prekursora amiloida. Kofein može i da poboljšati klirens amiloida iz mozga. Međutim, ovo su još uvek hipoteze za mehanizam koji stoji iza toga kako kofein može da utiče na amiloidni protein, a one nisu dokazane”, rekla je Irina Skilar-Skot, klinički docent neurologije i neuroloških nauka.
Polazna tačka za dalja istraživanja
Studija je pronašla vezu između veće potrošnje kofeina i manje učestalosti gubitka pamćenja – kofein možda nije uzrok.
“Unakrsne studije poput ove ne mogu utvrditi uzročnost, tako da su polazna tačka za dalja istraživanja. Nasumična kontrolna ispitivanja o povezanosti konzumiranja kofeina i Alchajmerove bolesti i demencije mogu pomoći istraživačima da nauče više”, dodala je Skilar-Scott.
Može li kofein da smanji rizik od Alchajmerove bolesti i demencije?
Trenutno je prerano sugerisati da bi ljudi trebalo da povećaju doze kofeina u svoje rutine kao način da spreče Alchajmerovu bolest ili demenciju, kažu stručnjaci.
“Kao kliničari, možemo preporučiti promene u potrošnji kofeina u uslovima anksioznosti ili nesanice, ali te preporuke nisu zasnovane na riziku od demencije”, rekla je Skilar-Skot.
Uprava za hranu i lekove savetuje da se ne konzumirate više od 400 miligrama kofeina dnevno. Previše kofeina može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući visok krvni pritisak, lupanje srca, ubrzan rad srca, anksioznost, probleme sa varenjem, dehidraciju i probleme sa spavanjem.
Nažalost, osim vođenja zdravog načina života, istraživači ne znaju mnogo o tome kako se Alchajmerova bolest može sprečiti.
“Ne postoji nijedna hrana ili sastojak za koji se, kroz rigorozno naučno istraživanje, pokazalo da sprečava, ili leči Alchajmerovu ili drugu demenciju. U stvari, malo je verovatno da će jedna hrana ili sastojak imati značajan povoljan efekat protiv tako složene bolesti kao što je Alchajmerova bolest”, rekla je za Kler Sekton.
