Oni kod kojih je utvrđeno prisustvo virusa pokazali su se lošije na testovima inteligencije, čak i kada su uzeti u obzir njihovo godište i obrazovanje. Ovaj virus obično se može naći u zelenim algama koje se nalaze u slatkovodnim jezerima. Ipak, ovo istraživanje još nije utvrdilo kako virus može da inficira ljude.
Ovaj virus ne mora direktno iz algi da inficira samo plivače i ljubitelje vodenih sportova. Umesto toga, može biti istina i da ljudi dugo nose taj virus u sebi. Autor studije, profesor Robert Jolken, rekao je da se milioni virusa u ljudskom telu tek sada, po prvi put, detaljno ispituju.
– Tek počinjemo da saznajemo šta ti mali virusi koje nosimo sa sobom mogu da nam urade. To je početak drugačijeg pogleda na ove agense koji se razlikuju od Ebole i gripa. Ovo je drugačiji tip virusa, onaj kog možemo dugo da nosimo sa sobom i koji ima skriveno detjstvo na naše ponašanje i razmišljanje – tvrdi Robert.
Hlorovirus nalazi se u zelenim algama koje rastu u slatkovodnim jezerima
Istraživanje je potvrdilo iste rezultate i na laboratorijskim miševima. Naime, virus je probio barijeru između krvi i tkiva i menjao ponašanje gena u mozgu miševa. Ovaj virus uticao je i na proizvodnju dopamina, hormona koji utiče na memoriju, emocije i svest.
– Hlorovirus je nešto što nam uopšte nije padalo na pamet da može da ima bilo kakav uticaj na ljude i životinje. Zato nas je ovo otkriće uputilo na istraživanje kako se može poboljšati memorija i ponašanje ljudi menjanjem strukture njihovih mikrobioma, to jest balansa bakterija i virusa u organizmu – zaključio je profesor Jolken.
