U prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Mađarske Janoša Adera, u Zemunu je otkriven spomenik Janošu Hunjadiju.
– Njegov život su bili oružje i rat i on vekovima živi u pamćenju raznih naroda – rekao je Ader.
Vučić je naveo da ovog mađarskog velikaša, vlaškog porekla, rođenog u Rumuniji, uzdignutog u Srbiji, svi doživljavaju kao svog.
– Svi imaju svoj dug prema verovatno najvećem srednjovekovnom ratniku sa ovih prostora – poručio je Vučić.
Na početku ceremonije intonirane su himne Mađarske i Srbije, nakon čega je otkriven spomenik. Dvojica predsednika obratila su se okupljenim građanima.
Predsednik Mađarske Janoš Ader rekao je da su na spomeniku vidljiva dva simbola – krst i zvono.
Rekao je da je krst simbol žrtve za odbranu Evrope, a zvono poruka o udruživanju i pobedi koja je izvojevana pod vođstom Janoša Hunjadija.
Istakao je da je Janoš Hunjadi ceo svoj život podredio odbrani od Osmanlija. Kako je rekao, njegov život su bili oružje i rat i on vekovima živi u pamćenju raznih naroda.
Ader je istakao da se Hunjadi suprotstavio Turcima u brojnim bitkama na tlu Srbije. Kuda god je prolazio, dodao je predsednik Mađarske, Hunjadi je video spaljena i opljačkana sela i odvođenje hrišćana u ropstvo.
Ističe da mu je najveća želja bila progon Turaka iz Evrope i oslobađanje Srbije i balkanskih prostora.
Ader je govorio o bici za Beograd navodeći da je tri godine nakon razaranja zidina Carigrada sultan Mehmed Drugi krenuo u osvajanje Beograda.
Tada su, kaže, svi polagali nade u jednog čoveka, Janoša Hunjadija, i Srbi, Italijani, Nemci…
Ader dodaje da je u leto 1456. Hunjadi stigao sa svojom flotom do Zemuna, gde se danas nalazi njegova statua, da zajedno sa srpskim šajkašima razbije turske flote. Tada su oni otvorili put do Beogradske tvrđave.
Međutim, kako je rekao Ader, usledile su teške okolnosti, razaranja ratne mašinerije i epidemija među vojskom, a malobrojna odbrana je izgubila svu nadu.
Ader ističe da je tada Hunjadi izvršio preraspodelu odbrane i ulio nadu u očajne vojnike i započela je duga bitka.
Konjica Sibinjanin Janka je odjednom postala nadmoćna nad sultanovom vojskom, istakao je Ader ukazujući da su nakon pobede crkvena zvona zvonila širom Evrope.
Kako je dodao, nakon toga, Turci 65 godina nisu ni pokušali da napadnu Beograd i usledio je period mira i obnove zahvaljujući junacima koji su svoj život dali za to.
Svi svojataju Janka Hunjadija, ali svađe nema
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da verovatno ne postoji veća čast od one koja se dogodila Janošu Hunjadiju – da toliki narodi tvrde da je baš njihov i da nema nikakve svađe oko toga.
– Ovog mađarskog velikaša, vlaškog porekla, rođenog u Rumuniji, uzdignutog u Srbiji, svi doživljavaju kao svog, svi imaju svoj dug prema verovatno najvećem srednjevekovnom ratniku sa ovih prostora – rekao je Vučić.
Svako svojatanje je, kaže Vučić, ovde dobrodošlo jer je Hunjadi sebe dao ovim prostorima, hrišćanskoj Evropi i našoj zajedničkoj istoriji.
– Ne postoji niko ko se sa tolikim žarom i verom borio za Evropu i slobodu svih nas. Heroj husidskih ratova, heroj bitaka kod Kruševca, Niša, Pirota, Sofije, Erdelja, Hunjadi je svoj zvezdani trenutak doživeo u Zemunu, iz kog je 1456. komandovao u odbrani Beograda – naveo je Vučić.
U toj bici je zaustavljen, poražen i nateran u beg veliki Mehmed Drugi Osvajač, jedan od najvećih turskih sultana, čovek koji je osvojio Konstantinopolj.
– Jedna stvar je od tada ostala nepromenjena, svakog podneva zvona katoličke crkve zvone i dan-danas po istoj naredbi pape Kalista Trećeg iz jula 1456. godine, kada je to urađeno da bi se pomoglo Janošu i braniteljima Beograda – rekao je Vučić.
Podsetio je i da je čuveni kralj Matija Korvin sin Janoša Hunjadija i da je na njegovom dvoru došlo i do napretka u kulturi i obrazovanju.
Vučić je zaključio rečima da je spomenik Janošu Hunjadiju dokaz večnog prijateljstva srpskog i mađarskog naroda.
