– To bi bio savez nemačkih tehnologija i kapitala sa ruskim prirodnim i ljudskim resursima – objašnjava Fridman i napominje da su SAD uvek nastojale da spreče bilo koju zemlju da postane dominantna u Evropi.
– Vašington je sve učinio da spreči Nemačku da ojača mimo kontrole, a onda i SSSR – objašnjava politikolog.
Fridman ocenjuje da vlasti Ruske Federacije ne mogu da dopuste situaciju u kojoj će se zapadne oružane snage nalaziti na stotinak kilometara od Kurska ili Voronježa. Prema njegovim rečima, američka i zapadna retorika protiv menjanja granica je – glupost.
– Jugoslavija je bila prvi slučaj promene granica. Kosovo je samo kulminacija tog procesa, a SAD su direktno umešane u te događaje – napominje Fridman.
On procenjuje da je strateški imperativ Rusije da ima što dublju "tampon-zonu" na svojim zapadnim granicama. Zbog toga Rusija ima poseban odnos prema Belorusiji, Ukrajini, baltičkim zemljama i drugim zemljama istočne Evrope.
– Rusija ne želi da potpuno kontroliše Ukrajinu niti da je okupira. Dovoljno je da Ukrajina ne uđe u NATO i EU – smatra Fridman.
On ukazuje da su Amerikanci u poslednje vreme počeli ozbiljno da se brinu zbog potencijala Rusije i njenih namera. Rusija je počela da prelazi sa odbrambene strategije na ponovno uspostavljanje nekadašnje sfere uticaja.
Fridman u intervjuu za list "Komersant" ocenjuje da Rusija neće praviti ustupke kada je u pitanju Krim.
– SAD nije toliko važno da one kontrolišu Ukrajinu. Njima je važno da je ne kontroliše Rusija, a za Moskvu je prisustvo zapadnih vojnika na teritoriji Ukrajine pravi košmar – navodi američki analitičar.
Fridman smatra da je cilj sankcija Rusiji da se, "uz minimalne gubitke SAD i nešto veće gubitke EU, nanese bol Rusiji i tako izazove kapitulacija Moskve, to jest prihvatanje američkih zahteva".
On ne veruje da je cilj smena režima u Rusiji, već je namera Vašingtona da ruskim vlastima ograniči prostor za manevar, a tu su ulogu odigrali i pad ruske ekonomije i cene nafte.
Fridman navodi da bilo koji američki predsednik ne može "da sedi skrštenih ruku" ako Rusija postaje sve uticajnija. Ponašanje Moskve na Bliskom Istoku i u slučaju davanja azila Edvardu Snoudenu SAD su doživele kao korake usmerene protiv američkih interesa, zaključuje Fridman.
