U Srbiji, rak debelog creva drugi je vodeći uzrok umiranja među malignitetima, a svake godine oboli više od 4.500 ljudi.
Dr Vladimir Nikolić, iz Instituta za onkologiju, kaže da postoje mnoge stvari koje možemo da učinimo da smanjimo šanse da se bolest ne pojavi.
– Tu pre svega mislim na ishranu, koja treba da bude umerena i balansirana, da sadrži voće, povrće, orašaste plodove, malo dijetalnih vlakana u vidu ovsenih pahuljica – izjavio je doktor Nikolić.
Navodi da je potrebna i fizička aktivnost – za nekoga malo brža šetnja, za nekoga malo izraženija fizička aktivnost. Navodi i regulaciju telesne mase kao takođe bitnu, jer je prekomerna telesna težina faktor rizika za ovu bolest, ali i prestanak pušenja.
– I to ne samo za ovo već i za sve malignitete, a i za kardiovaskularne bolesti – objasnio je stručnjak.
Najčešći simptomi su, navodi doktor, krv u stolici koja se vrlo često pripisuje hemoroidima, i mnogi pacijenti zato izgube dosta vremena, pripisujući to hemoroidima. Tegobe sa pražnjenjem koje su hronične, takođe su alarm da to treba ispitati, zatim anemije – nizak nivo hemoglobina u krvnoj slici koji ne može da se objasni nekim drugim stvarima, jeste jedan signal da se ode na ispitivanje, a ne da se uzimaju suplementi, već da se prvo ispita šta je razlog toga.
Upitan o tome kako da razlikujemo krv u stolici od hemoroida i onu koja je simptom kancera, doktor kaže da, kada su hemoroidi u pitanju, krv je dosta svetlija i nalazi se na samoj stolici.
– Naravno, jednim najobičnijim pregledom može da se utvrdi prisustvo hemoroida koji krvare, a svaki pregled tih hemoroida zahteva i detaljniji pregled debelog creva da bi se isključili neki drugi razlozi krvarenja – rekao je doktor.
Doktor kaže da svako ko je imao bliskog srodnika koji je oboleo od karcinoma debelog creva ima nešto veće šanse od opšte populacije da oboli.
– Međutim, postoji posebna populacija pacijenata koji imaju urođene sindrome, gde postoji genetska sklonost ka nastanku karcinoma debelog creva u jednoj mlađoj populaciji. Za te osobe ne važi klasičan skrining koji preporučujemo posle 50. godine, već podrazumeva da se mnogo ranije utvrdi postojanje tih genetskih promena i da se mnogo ranije ulazi u preglede i dijagnostiku. Na našem institutu postoji laboratorija koja se bavi genetskim ispitivanjima, gde šaljemo mlađe pacijente koji dolaze na naš institut da bi utvrdili da li postoji neki genetski razlog nastanka oboljenja – rekao je dr Nikolić.
– To je bolest koja se ne pojavljuje preko noći kod većine ljudi, već dugo postoje neke promena na debelom crevu – bilo preko polipa, bilo preko prekancerskih lezija i taj proces traje kod nekoga 10 i više godina. To je neko vreme kad imamo šansu da redovnim skrining pregledom u domovima zdravlja – kada se daje uzorak stolice i kada se vidi da li postoji golim okom nevidljiva krv – utvrđujemo da li su to ljudi za dodatne preglede – izjavio je dr Nikolić i dodao:
– To je populacija koju mi ciljamo, to su ljudi koji nemaju simptome, koji nemaju krv u stolici, a koji imaju 50 i više godina i koje ohrabrujemo da rade redovne skrining preglede i da se, po potrebi, upućuju na dalje endoskopske preglede.
Ako se tumor dijagnostikuje u ranoj fazi, u prvim stadijumima, izlečenje je preko 90 odsto, a ako su faze kada se dijagnostikuje kasnije, procenat izlečenja je manji.
Brojevi obolelih u Srbiji su u proseku, kaže, u skladu sa evropskim zemljama, dodajući da smo negde na sredini.
