Najnovija otkrića sugerišu da su naši preci živeli u isto vreme kada je Zemljom hodao tiranosaurus reks i da su nekako uspeli da prežive masovno izumiranje koje je odnelo tri četvrtine vrsta sa Zemlje.
Nedugo nakon udara asteroida koji je doveo do masovnog izumiranja pre 66 miliona godina, na Zemlji je bujala populacija malih sisara koji su se verali po drveću i hranili voćem. Od ovih životinja, ranih rođaka primata, kasnije će se razviti vrste prvih majmuna, uključujući i velike čovekolike majmune kao što su orangutani, šimpanze, i na kraju, čovek.
U časopisu Royal Society Open Science nedavno je objavljena studija koja opisuje najstariju poznatu vrstu primata – Purgatorius mckeeveri. Naučnici su otkrili fosile zuba ovih malenih predaka primata koji su živeli pre 65,9 miliona godina, samo 100.000 godina nakon masovnog izumiranja koje se dogodilo krajem perioda krede.
“Ovo otkriće je potpuno promenilo naš pogled na evoluciju”, ističe Gregori Vilson Mantilja, vodeći autor studije i profesor biologije na Univerzitetu u Vašingtonu.
Novo otkriće podupire i teoriju da su preci primata živeli u istom periodu kad i dinosaurusi i da su nekako preživeli masovno izumiranje koje je odnelo tri četvrtine vrsta sa Zemlje. Dva zuba proučavana u ovoj studiji pripadala su drugoj, već poznatoj vrsti – Purgatorius janisae – koja je takođe živela pre 65,9 miliona godina.
Ukoliko znamo da su u ovom periodu postojale dve vrste primata, morale su postojati i neke nepoznate vrste koje su živele pre njih. Stoga ovo otkriće povlači korene predaka primata još dalje u prošlost.
Vilson Mantilja je 2003. godine tumarao kroz kolekcije pohranjene u Muzeju paleontologije Univerziteta u Kaliforniji. Tada je naišao na grupu kratkih, zaobljenih zuba, rasutih izvan kutije, za koje je mikroskopsko posmatranje pokazalo da ne pripadaju nijednoj vrsti sisara koje je Mantilja u tom trenutku proučavao za svoju disertaciju.
Kolekcije fosila u ovom muzeju mere se u stotinama hiljada i potrebno je mnogo više od jednog životnog veka kako bi se sve proučile. Nedavno preminuli paleontolog, Vilijam Klemens, zaslužan je za iskopavanje bar 50.000 fosila, uključujući i novootkrivenu vrstu Purgatorius mckeeveri.
Klemens je bio plodni istraživač i “lovac na fosile” koji je svoj život posvetio proučavanju evolucije malih sisara. On je prvi započeo iskopavanja na geološkom lokalitetu Hel Krik na severoistoku Montane tokom 1970-ih godina. Želeo je da otkrije šta se desilo pre 66 miliona godina i kako je udar asteroida uticao na druge životinje koje su živele u istom periodu kad i dinosaurusi. Vilijam Klemens je stvorio arhiv fosila u kome se kriju ključni tragovi za otkrivanje evolutivnih korena naše vrste.
Hel Krik je veoma bitno nalazište za razumevanje kako su umrli neleteći dinosaurusi i kako se život razvijao nakon toga. Ove stene čuvaju podatke o životu na Zemlji u periodu od dva miliona godina pre masovnog izumiranja do milion godina nakon ovog događaja. Hel Krik je jedno od retkih mesta na svetu gde se mogu pronaći fosili “sa obe strane” ove vremenske granice.
Loza primata
Postoje dve škole naučnika kada je u pitanju poreklo primata. Jedni veruju da je loza nastala pre oko 56 miliona godina, jer od tada datiraju fosilni ostaci životinja koje su imale ključne kakteristike modernih primata. Druga grupa veruje da su primati nastali mnogo ranije.
Naučnici iz druge grupe poreklo loze pripisuju grupi sisara plesiadapiforms, koju čini više od 140 vrsta. Njihovi skeleti prilagođeni veranju po granama drveća i zubi idealni za voćnu ishranu slični su karakteristikama današnjih primata. Ipak, ove životinje nisu imale pravo usmerene oči i veliki mozak kao moderne vrste, što je razlog debate da li su oni uopšte pravi primati.
Tim naučnika je 1965. godine otkrio fosilizovane zube onoga što će kasnije postati najstariji rod grupe plesiadapiforms – Purgatorius. Njihova starost je procenjena na 63 miliona godina, a kasnija otkrića su začetak ovog roda smestila u period od pre 65 miliona godina.
Ipak, naučnici su dugo pretpostavljali da je Purgatorius čak i stariji. Evolutivni modeli i genetske studije modernih primata upućuju na to da su prvi rođaci primata nastali pre oko 81,5 miliona godina, u periodu krede. Međutim, zbog nedostatka materijalnih fosilnih dokaza, paleontolozi nisu uspeli da potvrde ovu teoriju.
Svet posle velikog izumiranja
Vilson Mantilja se 2018. godine vratio svom davno započetom istraživanju u kome mu se priključio kolega Stiven Čester, biološki antropolog sa Univerziteta u Njujorku. Metodom radioaktivnog datiranja utvrdili su da ostaci potiču iz prvih 100.000 godina nakon završetka perioda krede, koji se desio pre 66 miliona godina. Na taj način su potvrdili da fosil pripada najstarijim do sada poznatim primatima.
Nakon proučavanja brojnih fragmenata vilične kosti Purgatorius-a koji potiču iz Hel Krika, bili su sigurni da su identifikovali potpuno novu vrstu. Nazvali su je Purgatorius mckeeveri, po porodici farmera iz Montane u čijem se vlasništvu nalazi zemlja na kojoj je lokalitet Hel Krik.
Postojanje dve vrste iz ovog vremenskog perioda sugeriše da bi plesiadapiforms loza mogla da datira iz perioda krede. Ukoliko je ova tvrdnja tačna, postavlja se pitanje kako su naši preci preživeli masovno izumiranje.
Naučni su započeli istraživanje kakav je uticaj na ove male primate imala okolina– alfa predatori kao što je tiranosaurus reks, biljojedi poput triceratopsa i pre svega biljke cvetnice, koje su se u tom periodu ubrzano širile i diverzifikovale.
Za razliku od drugih malih sisara tog vremena čiji su zubi bili dugi i šiljati, kako bi lako smrvili egzoskelet insekata, Purgatorius je imao relativno kratke, zaobljene zube idealne za usitnjavanje voća i drugih biljnih materija. Lako su mogli da dohvate voćke koje su se nalazile na drveću i, samim tim, uspešno su izbegavali predatore na zemlji.
U godinama nakon masovnog izumiranja, seme voća je postajalo sve veće i veće, kao i njihov plod koji je bio veoma ukusna užina za primate. Primati su uporedo pomagali biljkama raznoseći njihovo seme putem svog izmeta. Život na drveću je podstakao dalju evoluciju i razvoj karakteristika koje primećujemo kod savremenih primata – veštine skakanja i pravo usmerene oči koje olakšavaju procenu udaljenosti između grana.
Ipak, između grupe plesiadapiforms i primata koji su se kasnije razvili i dalje postoji praznina – naučnici veruju da je to za sada nepoznata životinja koja bi povezala ove dve grupe.
Misterija pravih primata
Još uvek postoji mnogo nepoznanica evolucije primata koje tek treba da otrkijemo. Kada je tačno nastala njihova loza i kako su ove male životinje nalik vevericama evoluirale u velike čovekolike majmune savremenog doba su dva pitanja na koja još uvek tražimo odgovore.
Dobra vest je da su odgovori možda mnogo bliže nego što mislimo. Za sada je dokumentovano samo stotinak fosila Purgatorius-a, ali naporima Vilijama Klemensa je prikupljeno oko 1.500 zuba i fragmenata vilice koje tek treba proučiti. Čester i Mantilja planiraju nastavak ove studije u znak sećanja na svog mentora, Klemensa, bez koga otkriće ovih neverovatnih podataka ne bi bilo moguće.
“Čini se da polako uspevamo da popunimo praznine. Iako imamo samo nekoliko segmenata, počeli smo da gradimo širu sliku kako bismo shvatili evolutivnu istoriju naše vrste kao primata”, ističe Čester.
