Smrt predsednik SDA Sulejmana Tihića koji je u četvrtak uveče, posle duge i teške bolesti, preminuo u sarajevskom Kliničkom centru na jedan dan je zaustavila tešku predizbornu političku borbu u Federaciji BiH.
Primer budućim političarima
Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko izrazio je saučešće porodici, prijateljima i stranačkim kolegama Sulejmana Tihića. |
Sa svih strana stižu izrazi saučešća i prisećanja na Tihićev politički angažman, a lepe reči stižu i od njegovih nekadašnjih žestokih protivnika. Jedinstvena ocena u svim reakcijama jeste da je sa životne scene otišao čovek dijaloga i kompromisa, uvek spreman na razgovore. Tihića će kao takvog pamtiti i političari u Srpskoj, uz ogradu, da nikad nisu potpuno verovali u njegove poruke mira, suživota i tolerancije, jer je često jednu priču pričao u Sarajevu, a drugu pred Srbima. Ipak, saglasni su u tome da je preminuo čovek koji je obeležio postratnu političku scenu BiH i imao veliki uticaj na neka presudna zbivanja.
Rođen je 26. novembra 1951. godine u Bosanskom Šamcu. Posle završene osnovne i srednje škole obreo se u Sarajevu gde je 1975. i diplomirao na Pravnom fakultetu.
Vraća se u rodni grad i postaje sudija, a zatim i javni tužilac. Taj posao je obavljao do 1983. godine kada postaje advokat. U Šamcu je živeo sve do 1992, a u međuvremenu, 1990. godine postao je jedan od osnivača SDA i predsednik šamačkog opštinskog odbora.
U aprilu 1992. godine zarobile su ga srpske snage i četiri meseca proveo je u zatočeništvu u Šamcu, Brčkom, Bijeljini, Batajnici i Sremskoj Mitrovici.
– Preživio sam pet koncentracionih logora. Mučili su me bez prestanka, a najteže mi je bilo kada su mi u usta puna rana ugurali šaku feferona. Za mene je pendrek privilegija, a Dragan Kalinić mi je jednom rekao: A moj Suljo, dobro ikako možeš da nas gledaš – rekao je pre sedam godina Tihić.
Nedugo posle završetka rata postao je politički aktivan i na prvim postdejtonskim izborima osvojio je mandat poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Godine 2000. izabran je za potpredsednika te institucije, a 2002. kandiduje se za bošnjačkog člana Predsedništva BiH i odnosi ubedljivu pobedu. U međuvremenu, posle smrti Alije Izetbegovića, Kongres SDA ga 2001. bira za novog predsednika stranke, a 2005. dobio je još jedan mandat.
