Do sada se u šest kancelarija Vlade RS i Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji prijavilo 10.170 Srba čija se ukupna imovina proteže na više od 600 kvadratnih kilometara. Međutim, ovo je samo deseti deo imovine koja je u vlasništvu Srba koji se dalje suočavaju sa brojnim opstrukcijama prilikom upisa u katastre, a to je najviše vidljivo u onim sredinama odakle su etnički očišćeni tokom poslednjeg rata.
Ovo je zaključak sa sastanka koji je prethodnog vikenda održan u Beogradu, u organizaciji Fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu Vojvodine i Udruženjem Srba iz opština Bosanske Krajine u Federaciji BiH.
Đorđe Radanović, predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH, kaže za “Vesti” da su dosadašnja iskustva pokazala da vlasti u Federaciji na svaki način pokušavaju da spreče ili otežaju Srbima upis u katastre.
– Postoji jasna, maliciozna namera da se Srbima oduzme imovina u Federaciji. Dovoljno je da ne nađu čoveka na adresi ili da se obaveštenje postavi na oglasnu tablu u opštini da bi se ta imovina posle određenog roka uknjižila u šumska gazdinstva ili neku nedefinisanu imovinu. Takođe, ukoliko je u katastar upisan Srbin, a u gruntovnici je zbog neažurnosti navedeno drugačije, zemljište se automatski dodeljuje opštini, šume javnim preduzećima ili se sve prepisuje u vlasništvo kantona ili Federacije. Vidljiva je jasna želja da se Srbi ne javljaju i ne uvedu svoju imovinu u vlasništvo – kaže Radanović i objašnjava da je to posebno primetno u manjim sredinama, gde Srbi nikada nisu činili većinu.
– Trenutno je u takvoj opasnosti 6.500 katastarskih jedinica samo u Unsko-sanskom i livanjskom kantonu. U selima u tuzlanskom kantonu, poput Tinje ili Špijonice, živelo je tek 20-30 odsto Srba, ali su imali mnogo zemlje. Podaci govore da je u Federaciji 60 odsto imovine pripadalo Srbima. Do sada nam se javilo 10.170 Srba koji žele da regulišu pitanje svoje imovine u Federaciji, a reč je o ukupno 600 kvadratnih kilometara zemljišta, a po popisu iz 1991. godine, u Federaciji je 8.408 kvadratnih kilometara naselja gde su većinski bili Srbi. Dakle, za sada nismo prošli kroz evidenciju ni deset posto zemlje Srba koji su etnički očišćeni iz Federacije – kaže Radinović.
Prema njegovim rečima, zaključno sa 20. oktobrom, od 1.800 katastarskih opština postupak harmonizacije i uspostavljanje zemljišnih knjiga trenutno se vodi u 400.
– Trenutno je aktivno 84 katastarskih opština, i to u Travniku, Livnu, Živinicama, Bihaću, Zavidovićima, Čapljini, Velikoj Kladuši, Gradačcu. U Zenici imamo dve-tri katastarske opštine, u Tešnju jednu… Za ovaj posao imamo još godinu dana, ali veoma je važno da dođemo do svakog čoveka koji je tamo živeo i da ga uputimo na koji način da osigura imovinu. Dobro je što je sad ovaj proces apsolutno besplatan, jer kasnije će te procedure pojedinačno koštati oko 500 evra – objašnjava Radanović.
Dragan Divjak, predsednik Udruženja Srba iz opština Bosanske Krajine u Federaciji BiH, ističe za “Vesti” da Srbi nemaju prava da se odreknu svoje – dedovine.
– Dovoljno je što Bošnjaci i Hrvati čine sve da se dokopaju te imovine pozivajući se na neke otomanske ili austrougarske karte ili na zakone o oduzimanju zemlje iz 1946. godine. Samo na području Sanskog Mosta, lokalna vlast je uz pomoć Federacije dodelila na korišćenje od 99 godine oko 2.500 hektara obradive zemlje u vlasništvu Srba. Na području Krupe, Sanskog Mosta, Bihaća i Ključa u opasnosti od oduzimanja je čak 6.000 parcela – navodi Divjak i podseća da Srbi iz Federacije “vode borbu za poštovanje osnovnih prava”.
– Problemi sa srpskom imovinom su samo deo problema. Povratnici imaju ogromnih problema da ostvare pravo na maternji jezik i pravoslavnu veru. Gotovo svakodnevno se suočavamo sa problemom očuvanja obeležja, spomenika, ali i grobalja koji su jasni tragovi života našeg naroda na tom prostoru – kaže Divjak.
Ekonomska podrška neće izostati
Gojko Kličković (na slici), koordinator za utvrđivanje stanja srpske imovine na području FBiH, istakao je na sastanku da je problem Srba u Federaciji sličan onom koji imaju Srbi na Kosovu i Metohiji.
– Zato problem sa srpskom imovinom u Federaciji mora biti stavljen u istu ravan sa problemom Srba na Kosovu i Metohiji – kazao je Kličković.
Predsednik Fonda za izbegla i raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu AP Vojvodine Aleksandar Đedovac poručio je da će ovaj fond i država Srbija nastaviti snažno da podržavaju Srbe, ma gde bili, a posebno u FBiH.
– Sva srpska udruženja moraju da deluju jedinstveno, a posredstvom predsednika Srbije i Vlade RS povratnici u Federaciji biće ekonomski osnaženi – naveo je Đedovac.
Sve nas je manje
Đorđe Radanović (na slici) ističe da je Srba u Federaciji sve manje.
– U poslednjem ratu na teritoriji koju su kontrolisale Armija BiH i HVO počinjeno je etničko čišćenje. Na prostoru današnje FBiH živelo je 542.000 Srba, a 2013. – 56.550. Naša procena je da ih je danas između 38.000 i 40.000. Reč je uglavnom o staračkom stanovništvu koje nema ni znanja ni novca da se bori po federalnim sudovima i katastrima kako bi zadržali svoju zemlju, i Bošnjaci i Hrvati to obilato koriste – naglašava Radanović.
