Dragana Milovanović, predsednica Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava, ovaj potez je ocenila kao "skandalozan" i "u koliziji sa međunarodnim zakonodavstvom i propisima Evropske unije", dok Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju smatra da su najnovije izmene, ipak, mali pozitivni iskorak. U Radnoj grupi kažu da će izmene zakona omogućiti jednostavnije i brže procedure prilikom identifikacije i vraćanja poljoprivrednog zemljišta koje je bilo komasirano.
– Omogućićemo starim vlasnicima da dođu do svog zemljišta u što kraćem roku jer je do sada vraćeno samo 2.000 hektara. Ovim izmenama biće omogućeno da svim građanima koji imaju problem samo sa komasacijom, a to je najveći deo podnosilaca zahteva, bude vraćena zemlja da je oni koriste i od nje prihoduju – rekao je direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.
U Mreži za restituciju napominju da izmene predstavljaju samo minimum njihovih zahteva i traže da se hitno pristupi temeljnim izmenama Zakona o restituciji zvaničnim uvođenjem supstitucije, što bi omasovilo naturalno vraćanje oduzete imovine.
– I ovo najnovije odlaganje obeštećenja moraće opet da se odloži i tako unedogled. Zato, ako vlasnicima ne mogu biti vraćene nekretnine u naturi, umesto finansijskog obeštećenja može se ponuditi supstitucija, odnosno druga adekvatna državna nekretnina, i to državu onda ne košta ništa. Mi smo još od usvajanja zakona govorili da od novčanog obeštećenja neće biti ništa, jer para u budžetu nema, neće ih ni biti i situacija će bivati sve gora, a u izobilju ima državne imovine koja može ući u proces supstitucije umesto što se unazad 25 godina nemilice pljačka. I Evropska unija je preporučila Srbiji da se Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju primeni u potpunosti, za šta je neminovno uvođenje supstitucije – kaže Antić.
Zakon o restituciji, tvrdi Dragana Milovanović, " u potpunosti je suprotan Ustavu, evropskim principima i međunarodnim aktima koje je država Srbija potpisala".
– Zakon mora da se promeni, jer ovakav kakav je sada ozakonjuje krađu Srbije. I mi znamo da vraćanje imovine u naturi ne košta ništa državu. Postoje zemljišne knjige nepokretnosti od pre Drugog svetskog rata i zna se tačno šta je čije. Ovakav potez pogodio bi jedino tajkune, koji su kroz sumnjivu privatizaciju na sebe preveli tzv. društvenu imovinu, a ta imovina je počev od 1945. godine oduzimana privatnim vlasnicima putem konfiskacije, nacionalizacije, agrarnih reformi, komasacije ili eksproprijacije – kaže Dragana Milovanović.
Ona ističe da su tajkuni tu otetu imovinu bez pravnog osnova čak i uknjižavali, tako da sada u zemljišnjim knjigama uz ime novouknjiženih tajkuna stoji i zabeleška da ne mogu da dokažu pravni osnov sticanja.
– Neophodno je da imovinu vratimo u prvobitno stanje. Ulaskom u Evropsku uniju, Slovenci su, na primer, sve vratili na stare originalne vlasnike, a naslednici su potom dokazivali nasledno pravo u procesu restitucije – pojašnjava Dragana Milovanović.
Bugari vratili, Rumuni ne daju
– Bugari, koji su takođe u EU, vratili su sve u naturi, dok su u Rumuniji poslednjih godina obustavili restituciju. Rumuni su svojevremeno započeli vraćanje oduzete imovine i mnogo toga su vratili vlasnicima. Poslednjih, godina su prestali. Kod njih je velika korupcija. Ne interesuju ih ni zakoni Evropske unije. Prestali su čak da primenjuju pravosnažne sudske odluke iz Strazbura u oblasti restitucije – ispričao je Mile Antić.
Zanimljivo rešenje Mađara
– U postkomunističkim zemljama koje su danas u Evropskoj uniji, u Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj i Mađarskoj proces denacionalizacije je okonočan. Mađari su, na primer, gde nije bila moguća naturalna restitucija, podelili akcije i obveznice i pružili mogućnost da vlasnici, umesto da čekaju novčanu isplatu od države, tim hartijama od vrednosti mogu da otkupe svoju imovinu, koja im je svojevremeno bila oduzeta. Da se ispravljanjem jedne nepravde ne bi stvorila druga i na ulici ostali ljudi koji su u komunizmu od države dobijali stanove u nacionalizovanim kućama, u Poljskoj posle restitucije, stanari umesto državi, zakupninu za stan ili kuću plaćaju vlasniku, s tim što država propisuje visinu kirije – kaže Antić.
ISKUSTVA BIVŠIH JUGOSLOVENSKIH REPUBLIKA
SLO: Zabrana samo za Karađorđeviće
U slovenačkom Zakonu o restituciji prioritet je vraćanje imovine u naturi, a ukoliko ono nije moguće zakon je predvideo i naturalnu supstituciju, te hartije od vrednosti, tzv. novačana restitucija. Novčana naknada isplaćuje se u vidu državnih obveznica sa kamatom od šest procenata. U Sloveniji je postupak restitucije započet već početkom devedesetih godina prošlog veka i okončan je posle dve decenije, sa izuzetkom porodice Karađorđević za koju je donet poseban propis da im se neće vratiti ništa što su pre Drugog svetskog rata posedovali u Sloveniji.
Zakon o denacionalizaciji u Makedoniji je donet 2000. godine i primenjuje se za imovinu koja je oduzimana posle 2. avgusta 1944. godine. Preduslov za vraćanje konfiskovane imovine je da nadležni sud rehabilituje vlasnika kome je imovina konfiskovana. Propisano je i da predmet denacionalizacije ne može biti oduzeta imoivna za koju je plaćena, odnosno primljena naknada, ma koliko ona niska i simbolična bila, ali je moguće da se i ta imovina vrati s tim da vlasnik s kamatom vrati primljeni i novac.
Hrvatska je zakon o restituciji donela 1996. godine, a menjala ga više puta. Zakon poznaje vraćanje imovine u naturi, akcijama i udelima privrednih društava, kao i u novcu i obveznicama. Zakon inicijalno nije dozvoljavao vraćanje imovine strancima, pa je odlukom Ustavnog suda odredba proglašena neustavnom i stavljena van snage, nakon čega je izmenom zakona donet novi, ali kraći, rok za podnošenje zahteva stranaca. Ovaj zakon predvideo je vraćanje imovine u naturi, u akcijama i udelima trgovačkih društava, kao i u novcu i obveznicama, dok vraćanje imovine u vidu naturalne supstitucije nije predviđeno.
Bosna nema ni zakon
U Bosni i Hercegovini još nije donet zakon o restituciji, a pored svih spornih pitanja koja bi novi zakon trebao da definiše, kao problem se javlja pitanje ustavnih nadležnosti između Republike Srpske i Federacije BiH, odnosno da li se pitanje restitucije rešava na republičkom nivou ili nivou entiteta.
U Crnoj Gori je 2002. godine usvojen Zakon o pravednoj restituciji. Zakon poznaje pravo na vraćanje imovine u naturi, a ako to nije moguće, predviđa pravo na obeštećenje u novcu ili državnim obveznicama.
