Više od 3.200 Srba sa svih krajeva sveta javilo se Odboru za zaštitu Srba u FBiH posle pokretanja kampanje čiji je cilj zaustavljanje otimačine njihove imovine što je zamisao vlasti u tom entitetu, potvrdio je “Vestima” Đorđe Radanović, predsednik ovog Odbora.
On naglašava da je veliku ulogu u celoj priči odigralo uključivanje predsednika Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori Vlade Srbije Arnoa Gujona. Njegovi apeli odjeknuli su na svim meridijanima i povećali interesovanje svih onih koji imaju imovinu na području FBiH.
– Na tome smo mu veoma zahvalni. Javilo se na hiljade ljudi. Mnogi od njih imali su samo 5-6 godina kada su napustili svoja ognjišta, u međuvremenu su im preci umrli, a da nije sprovedena ostavinska rasprava. Većina tih ljudi zna da ima neku imovinu na tom području, ali ništa više od toga – kaže Radanović.
Ključno je, dodaje, da bude sprovedena ostavinska rasprava jer je nemoguće zaštiti imovinu koja se vodi na mrtvima.
– Upućujemo ih u ceo proces, kako da izvade list nepokretnosti, ili zemljišnoknjižni izvadak. Ako ne mogu oni, mi to uradimo. Najvažnije je da ostavinsku raspravu sprovedu na teritoriji BiH. Za to može poslužiti bilo koji sud u toj zemlji – kaže Radanović.
Napominje da se sa područja Australije, Amerike, Novog Zelanda, Kanade, UAE, pa čak i Japana javilo ukupno 358 osoba. Ostali su sa područja BiH, Srbije i regiona.
– Šta se događalo svih ovih godina? Tu njihovu zemlju su obrađivali i na druge načine koristili lokalni Bošnjaci ili Hrvati. Nakon što bude sprovedena ostavinska rasprava i imovina pređe na žive vlasnike, onda podnosimo zahtev za deposediranje tih parcela. Ti zahtevi idu prema kantonalnim MUP-ovima – kaže Radanović.
On naglašava da su se na području FBiH dešavale neverovatne stvari i da su Bošnjaci, pa čak i vehabije, bespravno zaposeli cela srpska sela.
– Imamo situaciju u selu Ošve kod Maglaja gde su vehabije kupile tri ili četiri kuće od Srba, a u tom mestu ima oko stotinu kuća. Ostatak objekata su zauzeli, a da nikog nisu ni pitali, niti kome plaćaju za to – navodi Radanović.
Podseća da su vlasti u FBiH perfidno počele sa procesom “harmonizacije zemljišnih knjiga” što podrazumeva usklađivanje podataka, odnosno da ono što je zapisano u katastru stoji u gruntovnici.
– A onda su počeli da šalju javne pozive, ali ne na dostupne adrese vlasnika, nego su ih kačili na oglasne table sudova, objavljivali u Službenom glasniku FBiH ili dnevnim listovima u tom entitetu. Naravno da niko od proteranih to nije mogao da vidi. Nekada je na području FBiH živelo 542.000 Srba, a sada ih ima oko 40.000, ali ni oni koji tamo žive nikada nisu videli te pozive – naglašava Radanović.
Za pravdu nikad nije kasno
Đorđe Radanović napominje da Odbor poziva i sve koji su mnogo pre poslednjeg rata u BiH napustili svoja ognjišta na području FBiH da se uključe u zaštitu svoje imovine.
– Imamo sijaset slučajeva iz perioda posle Prvog svetskog rata kada se ogroman broj ljudi odselio u Vojvodinu, a nikada se nisu odrekli svoje zemlje, niti je prodali. I oni imaju pravo da zaštite svoju imovinu – kaže Radanović.
Ključne informacije svi zainteresovani mogu pronaći na sajtu srpskazemlja.org koji je otvoren u saradnji sa Upravom za dijasporu Srbije.
Šehovac: Ima nas deset puta manje
U Federaciji BiH danas živi 50.000 Srba, a pre rata ih je bilo 500.000, rekao je Dušan Šehovac, predsednik IO Asocijacije Srba u FBiH.
– Svi oni su imali svoju imovinu. Uništeno je mnogo toga u ratu, ali i posle njega. Važno je sačuvati materijalna dobra – naglasio je on za RTRS.
Ova Asocijacija osnovana je nedavno u Sarajevu i okuplja predstavnike 11 udruženja iz svih federalnih kantona.
– Svi mi zajedno treba da budemo glas Srba Federacije BiH, kao i udruženja koja su formirana u Banjaluci, Bijeljini, Novom Sadu, Beogradu – istakao je Šehovac.
On je naveo i da je pred Udruženjem nekoliko ciljeva.
– Treba da radimo na zaštiti ljudskih prava i interesa Srba u FBiH, da budemo ravnopravni građani BiH, pre svega u političkom, ekonomskom, socijalnom i duhovnom području – kaže Šehovac i napominje da je važno sačuvati kulturna i istorijska blaga, koja se otimaju decenijama.
