Polazak u školu, pravljenje zimnice i nabavka ogrevnog drveta za zimu veliki su problem za ovu siromašnu porodicu koja nadničarenjem i socijalnom pomoći nekako uspeva da preživljava. Zahvaljujući plemenitim donatorima Ljiljani i Slobodanu Joksiću iz Sidneja, reporteri "Vesti" su im nedavno uručili 200 AUD u dinarskoj protivvrednosti koji će im olakšati svakodnevne životne brige. Imaće za ono najosnovnije, da naprave zimnicu i decu opreme za školu. Pod upitnikom su još drva za ogrev, jer za sada nema naznaka da porodica Drljača može da uštedi 180 evra koliko joj je potrebno za šest kubnih metra u zimskoj sezoni.
Veseli i sitiAko vam neko kaže da je glad bolja od sitosti, nemojte mu verovati. To najbolje zna Radmila koja je |
– Da završimo sa zimnicom, sa pravljenjem pekmeza, ajvara i turšije… Gledamo da ima od svega pomalo, jer zima može biti duga, a posla malo. Idemo se Draženom i nadničarimo, ali to su privremeni poslovi. Ja čistim po kućama, zovu me, preporučuju me drugi, ali nema posla za stalno. Uzimam nešto više od evra po satu rada. Jest naporno, ali svaki dinar je dobrodošao. Dražen je radio u hladnjači na pakovanju paprika, dok je bilo posla. Uslovi su bili loši, pa je dobio upalu pluća, ali kad se mora onda se ne bira – priča Radmila, koja se decom zahvaljuje svojim dobrotvorima, Ljiljani i Slobodanu Joksiću.
– Ti plemeniti dobročinitelji se uvek sete nas, kao i drugi, i uskaču u pomoć kad je najpotrebnije. Kako da im se zahvalimo? Nema tih reči, ali neka znaju da su naša srca radosna, zato neka su nam oni blagosloveni i srećni – nabraja Radmila, samohrana majka koju je zlostavljao čovek s kojim je posle izbeglištva iz Bihaća započela život u Vlasini. I sa njim pretrpela golgotske muke.
– Bila sam na suđenju, ali taj čovek, otac moje dece koji me je godinama mučio, nije se pojavio. Pobegao je na rad u Rusiju i ne javlja se – priča Radmila čiji je hod po mukama otpočeo kada mu je izrodila troje dece. – Bio je bolesno ljubomoran, počeo je da pije sve više, litar rakije mu je bio mera ujutru, a tukao me je krvnički pred mališanima i bolesnom sestrom. Ipak, najteže mi je bilo što deci nije želeo da pruži svoje prezime, ali je zato uzimao njihov dečji dodatak i propijao ga po birtijama.
Da se nije desio 4. jun 2012. godine i tortura nad njom, koja joj je ugrozila i život, danas ne bi bila u Vranju, gde živi u iznajmljenom stanu. Prima socijalnu pomoć koja je nedovoljna za život njihove petočlane porodice, ali sve nevolje polako padaju u zaborav od kada je ova žrtva porodičnog zlostavljanja postala štićenica "Vesti" zajedno s decom o kojoj brinu dobri ljudi.
Ljubav pod granatamaRadmila se uvek seća svoje velike ljubavi Gorana Milića, koji je poginuo ubrzo po izbijanju rata, na čišćenju terena na bihaćko-grabeškom platou. Zabavljali su se, voleli, počeo je rat aprila te 1992. godine, zakleli se čim se to ludilo završi da se na jesen uzmu. Stigla je jesen, Goran je poginuo, a ona se sedam dana nakon toga porodila sa Draženom. Nakon tri meseca pod granatama i boravka u podrumu sa detetom, uspeli su da izađu iz Bihaća, stigli u Donji Lapac u Krajini, odakle su ponovo bežali i srećom ostali živi, 1995. nakon Oluje. |
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete dobiti i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
