Srećem u Čikagu ljude, koji su uspešni u svojim profesijama ili su pred penzijom, a razmatraju opcije za povratak u Srbiju ili su već doneli odluku i kupili nekretnine u Beogradu i drugim mestima. Nažalost, još nam mnogo mladih ljudi i odlazi iz Srbije u potrazi za boljim životom ili ostvarenjem nekog svog sna, ali dosta je i njih koji tek kada ovde stignu shvate da san i java nisu jedno isto. Nigde nije lako, ali optimista sam da posvećenošću i velikim radom u narednih desetak godina možemo da izgradimo Srbiju kao državu u koju se više naših ljudi vraća nego što iz nje odlazi, kaže Damjan Jović, generalni konzul Srbije u Čikagu.
Srbija je posle osam godina dobila generalnog konzula u Čikagu, koji će tu funkciju obavljati u punom kapacitetu. O prvim utiscima po preuzimanju funkcije, planovima Konzulata u narednom periodu i odnosima matice i dijaspore Jović je govorio za “Vesti”.
Učenje maternjeg jezika
Kako su protekle prve nedelje na dužnosti?
– Prvih mesec i po dana provedenih na dužnosti generalnog konzula Republike Srbije u Čikagu proteklo je, uglavnom, u nastojanju da upoznam što veći broj naših uspešnih, uglednih ljudi koji žive i rade u Čikagu, ali i da otvorim nove kanale komunikacije sa lokalnim institucijama, poslovnim udruženjima i predstavnicima konzularnog kora. Ostvareni su i prvi kontakti sa potencijalnim investitorima, ali i kompanijama koje se bave distribucijom srpskih proizvoda na američkom tržištu. Prvi utisci su veoma pozitivni i čini mi se da postoji puno prostora i prilika da u svim oblastima unapredimo zatečeno stanje.
Koji će biti prioriteti u radu Konzulata u narednom periodu?
– Prioriteta je nekoliko. Osim uže konzularne delatnosti, prioriteti su svakako rad sa dijasporom, jačanje ekonomskih odnosa Srbije i SAD, ali i povezivanje i stvaranje preduslova za saradnju i razmenu između obrazovnih, kulturnih, zdravstvenih i drugih institucija dve države.
Šta Srbija može da ponudi mladim ljudima srpskog porekla u Americi? Da li postoje planovi za neke programe koji će ih približiti matici?
– Trudićemo se da u narednim godinama veći broj mladih ljudi srpskog porekla iz SAD dovodimo organizovano u Srbiju da provedu bar mesec dana upoznajući intenzivno zemlju svojih predaka, ali i ljude koji u njoj žive, rade i stvaraju. Pokušaćemo da im ponudimo najlepšu uspomenu i celoživotnu vezu sa maticom. Planirane su i aktivnosti na unapređenju mogućnosti za učenje srpskog jezika. Rekao bih da Srbija našim mladim ljudima može ponuditi ono što im SAD ne mogu ponuditi, ali da im sve više može ponuditi i ono što im SAD nude, a to je da od svog znanja i marljivog rada mogu pristojno da žive ako su u svojoj profesiji zaista jako dobri. Nije to još onako kako bismo mi želeli da bude, ali oseća se pozitivna tendencija i to ljudi odavde koji često posećuju Srbiju primećuju. Srbija našem čoveku može ponuditi spontanost, toplinu i osećaj pripadnosti, koji su često potcenjeni, ali neretko određuju kvalitet života, a to naši ljudi u Americi najbolje znaju.
Mobilne službe
Kakve su mogućnosti za unapređenje saradnje između srpskih privrednika u dijaspori i matici?
– Nastojaćemo u narednom periodu da uspešnim poslovnim ljudima iz naše dijaspore u SAD približimo poslovne prilike u Srbiji. Poznato je da je npr. “Financial Times” Srbiju proglasio za najbolju destinaciju za strane direktne investicije na svetu, a to nije preporuka koju možete kupiti, već je priznanje za rezultate napornog rada koji su sve državne institucije uložile u stvaranje pozitivnog investicionog ambijenta. Ne vidim razlog da naši uspešni poslovni ljudi u SAD ne prepoznaju istu onu poslovnu priliku da naprave profit u Srbiji koju prepoznaju nemački, austrijski, italijanski, švajcarski i drugi preduzetnici. Istine radi, moram da kažem da je veliki broj američkih kompanija, čiji su vlasnici srpskog porekla, već prepoznao prednosti poslovanja u Srbiji, tako da mnoge od tih kompanija imaju kancelarije u Beogradu i širom naše zemlje. Broj ljudi koje te kompanije zapošljavaju u Srbiji je iz godine u godinu sve veći i to me raduje, ali nesporno je da još postoji veliki neiskorišćen potencijal.
Srbija i SAD nemaju potpisan sporazum o dvostrukom oporezivanju. Da li se radi na tome?
– To pitanje je svakako važno, ali njegovo rešavanje više zavisi od prioriteta i dinamike angažovanja američkih institucija. Svakako da sa srpske strane postoji dobra volja i da se do takvog sporazuma što pre dođe. SAD su u ovom trenutku zaokupljene mnogim drugim temama i siguran sam da je poduži red država koje čekaju na isti takav sporazum sa najvećom ekonomskom silom sveta. Znam da je ambasadoru Marku Đuriću postizanje tog sporazuma među prioritetima u radu kada je u pitanju proširivanje ugovorne baze između Srbije i SAD.
Konzulat u Čikagu pokriva čak 28 saveznih država. Hoće li biti formirane mobilne službe koja će obilaziti srpske centre u SAD koji nemaju konzularna predstavništva, kako bi ljudi brže i lakše dolazili do dokumenta?
– Implementacija mobilne opreme za akviziciju biometrijskih podataka, koja bi omogućila da se važne konzularne radnje obavljaju van sedišta konzulata u Čikagu, apsolutni je prioritet i nadam se da ćemo od početka sledeće godine biti u prilici da obradujemo sve naše ljude koji žive širom Amerike, a u prethodnom periodu su morali da dolaze čak do Čikaga kako bi im bile pružene konzularne usluge. Želimo da budemo najbolji servis svim našim građanima, tako da su Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo unutrašnjih poslova, na inicijativu ministra Nikole Selakovića, maksimalno intenzivirali rad na prilagođavanju softvera i obezbeđivanju tehničkih preduslova, kako bi mobilni sistem bio u najkraćem roku implementiran.
Nacionalni ciljevi i opšte dobro
Prema podacima kojima raspolažete, koliko Srba živi u Americi?
– Ne postoje pouzdani i precizni podaci o broju pripadnika srpske dijaspore u Americi, ali nesumnjivo je naša dijaspora u SAD najbrojnija u poređenju sa dijasporom u bilo kojoj drugoj državi. Nezvanične procene se kreću od 600.000 do milion iseljenika svih generacija. Zvanične brojke sa prethodnih američkih popisa su znatno niže, ali ni one nisu pouzdane, jer se na popisu mnogi ljudi nisu izjašnjavali o nacionalnoj pripadnosti. U svakom slučaju, mislim da je od ukupnog broja mnogo važniji broj onih koji su spremni da se odreknu delića ličnog komfora, kako bi svoje znanje, ugled, kontakte, materijalne resurse angažovali zarad ostvarenja opšteg dobra ili u svrhu ostvarenja nacionalnih ciljeva i jačanja prijateljskih odnosa između Srbije i SAD. U tom smislu smatram da nas ima dovoljno, ali da smo slabo organizovani, tako da ćemo po tom pitanju u narednom periodu morati da uložimo dodatni napor i to će predstavljati jedan od prioriteta u radu.
Direktan let Beograd-Čikago
Ljudi u Čikagu imaju veliku želju da se uspostavi direktan let između Beograda i Čikaga, a nedavno je s tim ciljem pokrenuta i jedna peticija. Da li je realno očekivati da se ta ideja uskoro i realizuje?
– Upoznat sam sa peticijom i velikom željom naših ljudi iz ovog dela Amerike da se ta direktna aviolinija uspostavi. Lično sam zainteresovan da do toga u nekom trenutku dođe, kao što verujem da nema nikoga u Beogradu među ljudima koji o tome odlučuju ko ne bi želeo da dođe do uspostavljanja direktnog leta na liniji Beograd-Čikago. Potrebno je ipak imati u vidu da je avioindustrija jedna od najpogođenijih industrija tokom pandemije COVID-19 i da su aviokompanije trenutno više fokusirane na to kako da opstanu nego kako da šire poslovanje. Mnoge kompanije su prethodnih godinu dana bankrotirale. Er Srbija opstaje i ovom teškom vremenu zahvaljujući velikoj podršci predsednika i Vlade Republike Srbije, jer je procenjeno da je u državnom interesu da imamo nacionalnu aviokompaniju. Da je to dobra procena najbolje se pokazalo tokom pandemije kada su avioni Er Srbije donosili neophodnu medicinsku opremu, vakcine i lekove sa najudaljenijih destinacija, ali su bili angažovani i na evakuaciji srpskih državljana širom sveta. U tom smislu bili smo jedna od najuspešnijih država, a doprinos Er Srbije je nemerljiv. Optimista sam da će naša nacionalna aviokompanija i dalje jačati i razvijati se, a nadam se da će se u narednim godinama steći i uslovi za uspostavljanje direktne linije od Beograda do Čikaga. Iskoristio bih ovu priliku i da pozovem sve naše ljude da kad god je moguće lete sa Er Srbijom, jer tako jačamo našu kompaniju i otvaramo joj nove mogućnosti, odnosno zajedno stvaramo preduslove za otvaranje novih linija.
Student Jejla i član Mense
Damjan Jović (39) javnosti je poznat kao nekadašnji zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju u vreme kada je na čelu te institucije bio Marko Đurić, aktuelni ambasador Srbije u SAD. Osim toga, Jović je bio pomoćnik ministra spoljnih poslova za bilateralnu saradnju i član Pregovaračkog tima za pristupanje Evropskoj Uniji, zadužen za Poglavlje 35.
Završio je Fakultet političkih nauka u Beogradu, smer međunarodni odnosi, a nakon toga usavršavao se na prestižnom Univerzitetu Jejl u Americi, zatim u Pragu, gde je magistrirao politiku i bezbednost, te na posletku na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL) završio dvogodišnje master studije na istu temu.
Rođeni je Beograđanin, član je Srpske napredne stranke i udruženja natprosečno inteligentnih – Mensa Srbija. Odslužio je vojsku kao član počasne Gardijske jedinice, vlasnik je crnog pojasa u borilačkim veštinama sa pečatom čuvenog Šaolin hrama u Kini.
Oženjen je i potiče iz diplomatske porodice, njegova majka Slavica Petrović je dugogodišnji penzionisani službenik Ministarstva spoljnih poslova i direktor Srpskog Kulturno-informativnog centra u Parizu od 2013-2017. Njegov deda bio je karijerni diplomata, ambasador u nekoliko stranih država i pomoćnik ministra spoljnih poslova u SFRJ.
