Mladi pisac Miloš Žeželj (31) Srbiju je napustio 1994. i sa porodicom život nastavio u Cirihu. Studirao je glumu u Njujorku, govori pet jezika, svoja književna dela piše na engleskom, ali radnja njegovih romana odvija se u Beogradu, gradu koji ga kako sam kaže, iznova inspiriše. Do sada je napisao i izdao dve knjige u okviru trilogije. Njegov prvi roman “Nedodirljivo” objavljen je na engleskom i srpskom jeziku, a Miloš se nada da će se i nastavak, pod nazivom “Nesalomivo” uskoro naći u domaćim knjižarama. Dok pregovara sa izdavačima ne gubi vreme već se priprema za pisanje trećeg dela, koji će staviti tačku na priču o epskoj ljubavi smrtnika Adama i Karoline, njegovog anđela čuvara.
Kokice iz Kneza
Tinejdž (young adult) fantastika je žanr u čijem čitanju Miloš oduvek uživa, pa ne čudi zašto je baš njega odabrao za svoj prvenac. Kako kaže, ponekad je dovoljna samo jedna knjiga da se čovek zaljubi u književnost – za njega je to bio Hari Poter.
– Knjige su me oduvek privlačile. Otvoreno govorim o tome da sam pre birao njih, nego sport, drugove… Čitajući “Harija Potera”, pa zatim i “Sumrak sagu” kao da sam se izgubio u tom svetu fantastike, a ova dela ostavila su veliki pečat na mene – priča Miloš za “Vesti”.
Prvu knjigu počeo je da piše sa nepunih dvadeset godina, onako za svoju dušu, ne razmišljajući da bi jednog dana mogao da je objavi. Njegovi romani najpre su objavljeni u Americi, a za svaki deo trilogije snimio je i trejler.
Miloševa trilogija bavi se večnim temama zabranjene ljubavi, života i smrti, borbe dobra i zla. Već na naslovnoj strani knjige autor pred čitaoca stavlja pitanje “Šta je ljubav?” A priča počinje selidbom glavnog junaka Adama Kristakisa iz Ciriha u Beograd. Radnja oba dela odvija se u srpskoj prestonici, a priča glavne likove vodi i u druge delove naše zemlje, kao što je arheološko nalazište Viminacijum u blizini Kostolca.
– Beograd me stalno inspiriše. Uvek otkrijem nešto novo, neku uličicu, kafić, novi miris… Ljubitelj sam mističnog i skrivenog, a ovaj grad ima pregršt i jednog i drugog. Moja omiljena mesta su Kalemegdan i Knez Mihailova ulica, za njih me vežu lepe uspomene iz detinjstva. Kad god smo dolazili u Srbiju obavezno bi prošetali Knezom i jeli kokice. Njih stalno pominjem, jer i danas tvrdim da nigde na svetu ne postoje takve – priča naš sagovornik.
Studije u Njujorku
Junak njegove knjige seli se iz Ciriha za Beograd, kao trogodišnji dečak Miloš je sa porodicom prešao isti put ali u suprotnom pravcu. Odrastao je i školovao se u Švajcarskoj, ali je u otadžbinu dolazio tri do četiri puta godišnje.
– Moji roditelji su rodom iz Batajnice. Dok sam kao klinac dolazio za vreme raspusta primećivao sam razliku između mene i mojih vršnjaka ovde, i u ponašanju i u načinu razmišljanja. Vaspitanje tamo i životni stavovi mnogo su drugačiji. Meni je ovde sve mnogo opuštenije, to je glavna razlika. A deca u Srbiji su nekako, bar mi se tada tako činilo, bila mnogo naprednija, zrelija. Osećao sam se sporijim u odnosu na njih. Bilo mi je krivo što ne znam da govorim kao oni, jer ja sam srpski uvek govorio u kući, ali sve ostalo bilo je na nemačkom i engleskom – priseća se Miloš.
On danas govori pet jezika: srpski, engleski, nemački, španski, francuski, a trenutno završava i kurs italijanskog.
– Razmišljao sam da studiram lingvistiku u Cirihu, to mi je bila želja, ali sam ipak odabrao glumu i četiri godine živeo i studirao u Njujorku. To je fenomenalan grad, koji ima dosta toga da ponudi. Moj brat blizanac Nenad i ja smo zajedno studirali, on je nastavio da se bavi glumom, a ja sam pronašao u književnosti. Ipak, ne znači da ne bih prihvatio ako bih dobio ponudu za neku ulogu – otkriva sagovornik “Vesti”.
Priznaje da još ne zarađuje dovoljno od prodaje svojih knjiga, pa radi i kao ofis menadžer u jednoj kompaniji.
– Ja sam noćna ptica. Volim da pišem poglavlje po poglavlje, pa nekada ostanem i celu noć. Trenutno sam u fazi istraživanja i prikupljanja informacija za treći deo – navodi Miloš i dodaje da bi veoma voleo da svoja dela jednog dana vidi na velikom platnu.
Provod bez premca
Stranci često imaju pogrešnu sliku o Srbiji, a Miloš se nada da će se to u budućnosti promeniti.
– Ako moje knjige pomognu u tome, onda sam svoj posao obavio. Trideseti rođendan sam prošle godine proslavio u Beogradu, došli su i prijatelji iz Švajcarske. Bili su oduševljeni, rekli su mi da su imali potpuno drugačiju predstavu o našoj zemlji. U Srbiji su ljudi srećniji, opušteniji, dobar je provod. U Cirihu je život više isprogramiran, ali prednost je uređen sistem i pravila koja svi poštuju.
Mame ga trileri
Miloš razmišlja da se oproba i u pisanju trilera.
– Zanimaju me i krimi-romani. Već imam jednu ideju, na kojoj radim kad mi obaveze dozvole. Dž. K. Rouling je govorila da je njoj dugo vremena, dok je radila posao od koga je živela, pisanje “Hari Potera bilo kao neka afera. Tako i ja, najpre radim na trilogiji, a kad ukradem malo vremena radim na ideji za triler – objašnjava Miloš.
