Tri sata za sveto trojstvo: jedan sat za oca, drugi za sina a treći za duha. Amin!
Duh je onaj ko se usudi da posumnja da su velike sile možda uticale na formiranje Vučićevog kabineta, kako je to brzopleto i neoprezno izgovorio Dragan Đilas, pokušavajući da shvati zašto je Rusima (i ne samo njima) omražena srpska ministarka energetike ekspresno prebačena u drugi resor.
Istog časa dobio je bukvicu, i on i opozicija: pod jedan – sa premijerom niko ne može tako da razgovara, i pod dva – na Vučića niko ne može da vrši bilo kakav uticaj!
Idemo dalje sa svetim trojstvom: ekonomija, privatnici i budžet! I prodaja će biti trostruka: najpre Telekom (to su oni koji ulažu višak para na fudbal i politiku), pa Elektroprivredu, pa Aerodrom.
I naredba poslanicima je trojaka: ješćete, spavati i umivati se u Skupštini! Valjda će u međuvremenu nešto i da rade?
U novoj vladi tri su Aleksandra – Vučić, Antić i Vulin. Ovom poslednjem dat je resor rada i socijalne politike. On će biti jedan od dva premijerova produžna kabla za kontrolisanje opasnih situacija. Preporučio se efikasnim držanjem pod kontrolom besa Srba sa severa Kosova koji su Briselskim sporazumom prebačeni u nadležnost Prištine.
Retrovizor je prošlost. Uzmite dvogled i tražite bolju budućnost. Amin!
U mesecima koji slede najviše besnih i ogorčenih biće među radnicima, što zbog novog, restriktivnog zakona o radu, što zbog smanjenja plata, što zbog najavljenih otpuštanja zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju i javnom sektoru.
A za gnevne i ponižene Vulin, nekadašnji levičar iz partije Miloševićeve supruge, pravi je izbor. Srediće ih dok premijer kaže keks. Naravno, uz pomoć drugog Vučićevog produžnog kabla, Nebojše Stefanovića, mlađanog komandanta policije, to jest novog ministra unutrašnjih dela koji se funkciji prvog pendreka Srbije raduje više nego najbolji diplomac Vojne akademije sablji predsednika Republike.
Iako je na početku izlaganja svog programa pred narodnim poslanicima Aleksandar Vučić priznao da se, svestan gorkog zalogaja koji je zagrizao, trese kao prut, nije mu trebalo mnogo da se osmeli, prevaziđe tremu i ostrvi se svom snagom na nas.
Između vode kojom je tokom ekspozea krepio grlo (popio je, kažu čitavih deset čaša), zaključio je da su Srbi najlenji narod u Evropi, da smo gori od Crnogoraca i da su vicevi o đetićima neutemeljeni; ispadosmo gluplji od Muje i Hase i prefriganiji od Hrvata i Slovenaca. Ali, staće nam on na kraj.
Ima da radimo kao bele lale, sve do 63. godine svog bednog života kad se eventualno možemo nadati odlasku u starosnu penziju. Pod uslovom da u Fondu tada bude ijedna para.
Sadašnjim penzionerima premijer neće smanjivati iznose na čekovima, ne barem dok ne prođe 40 dana od smrti "penzionerske majke" – dr Jovana Krkobabića, jednog od retkih političara koji je do kraja istrajao na odbrani interesa svog biračkog tela.
Citirajući Bila Gejtsa, Duška Radovića, Tonija Blera, kinesku poslovicu o kamenčićima od kojih nastaje brdo, pominjući Emira Kusturicu, Dušana Kovačevića i druge, premijer Srbije nam je poručio da zaboravimo retrovizor i da gledamo samo napred, i to sa dvogledom.
Da bismo "približili" sliku Vučićeve bolje budućnosti!
Oni koji mu veruju čekali su Vučića satima pred zgradom Skupštine Srbije da bi mu aplaudirali.
Posle je bio koktel. Koji je Vučić platio iz vlastitog džepa!
Oni koji nisu hteli da prate ekspoze premijera, njih oko 20.000, izašli su na beogradske ulice. Ovog puta da bi učestvovali na maratonu.
Kad izađu sledeći put, teško da će to biti zbog trke zadovoljstva.
