Jednom prilikom Rade Šerbedžija se prisetio druženja sa Zoranom Radmilovićem i zablude o njegovom poreklu koju je legendarni glumac dugo gajio.
– Govorio mi je često – gde si moj Hrvat, kako si moj Hrvat, šta ćemo ti i ja moj Hrvat… I tako svaki put kad bismo se sreli, Hrvat, Hrvat, Hrvat…
Jednom prilikom, u pola noći, kaže mu Gaga Nikolić:
– Pa čoveče, što ti Radeta nazivaš Hrvatom stalno, kad je on Srbin?
Radmilović mu odgovori:
– Ne lupetaj gluposti konjino jedna. Otkud Rade da bude Srbin? Pogledaj kako ga lepo i gospodski izgleda. Kulturan čovek iz Zagreba. Nije baraba kao ti…
Kaže tada Gaga Nikolić Šerbedžiji:
– Hajde Rašo (tako ga je zvao), kaži mu šta si, leba ti…
I Šerbedžija potvrdi da su mu otac i majka Srbi. Radmilović se zakočio u pokretu. Kao da se nešto beskrajno tragično u tom trenutku dogodilo.
– I deda mu je Srbin i baba mu je Srpkinja – nastavlja Dragan Nikolić, uz kikot.
– Otac i majka su ti Srbi – upita Radmilović Šerbedžiju.
– Da – odgovori Rade.
– Majka i otac su ti Srbi – ponovi pitanje Radmilović na svoj karakterističan način.
– Lažeš! Zakuni se u Miru Banjac!
– Kunem se u Miru Banjac – odgovori mu Rade.
Radmilović je bio napet, kao da se radi o životu i smrti. Nisu bili sigurni, da li se šegači ili je zaista stvar shvatio tako ozbiljno. Ispio je času na eks i uzdahnuo:
– U majku mu, gde sad da nađem svog Hrvata?
