U hramu Svetog Save u Hanoveru vernici su obeležili Aranđelovdan i molili za pokoj duše patrijarha Irineja. Liturgiju su služili prota Branislav Čortanovački i đakon Slavko Bosančić, a na posebno ukrašenom stolu pored ikonostasa bila je postavljena uramljena fotografija upokojenog patrijarha. Posle liturgije posvećene Arhanđelu Mihailu i ostaloj osmorici anđela, osveštani su slavski kolači i služen pomen.
– Patrijarh Irinej je izgradio mnogo hramova i manastira, a ostaće upamćen po tome da je za njegovo vreme završen Hram Svetog Save na Vračaru i kao prvi srpski patrijarh koji je u njemu sahranjen. Vernici u Hanoveru Irineja pamte i po tome što je kao episkop niški prvi osveštao ovaj hram u kojem se danas molimo – rekao je između ostalog prota Čortanovački izražavajući uverenje da je upokojeni patrijarh svoj krst časno izneo na Golgotu.
Davne 1995. godine bilo je planirano da novoizgrađeni hram u Hanoveru 7. maja osvešta patrijarh Pavle, međutim on zbog operacije “Bljesak” u njegovoj rodnoj Slavoniji nije mogao da dođe, pa je hram u Hanoveru osveštao njegov izaslanik, tadašnji episkop niški Irinej. Nekoliko godina kasnije, 1. juna 2000. hram je osteštao i patrijarh Pavle. Kada je episkop Irinej 2010. izabran za patrijarha u Hanoveru su s ponosom isticali: “Jedino mi imamo hram koji su osveštala dva patrijarha.”
Liturgija je služena po najstrožim pravilima korone, a ozbiljnost na licima većine svečara više je odražavala zabrinutost i tugu nego slavsku radost. Svi vernici s kojima smo razgovarali, patrijarha Irineja cene kao velikog čoveka koji se osim za crkvu veoma zalagao i za interes srpskog naroda.
Mira i Nikola Šunić, rodom iz Republike Srpske, su u hram došli da se pomole za patrijarhovu dušu, a u upokojenom Irineju vide velikog čoveka i graditelja crkava i manastira, dok tutor Drago Gačić u njemu pre svega vidi plemenitog čoveka koji je imao snage da se ukoštac uhvati sa problemima koji nisu samo problemi srpske, već i ostalih crkava.
Vladan Mandić iz Resnika kod Rakovice koji je slavsko znamenje doneo sa sinom Nikolom, u patrijarhu vidi “milosrdnog čoveka o kojem se mnogo dobrog čulo”. Među onima koji Irineja ističu kao borca za srpski narod i očuvanje Kosova je i Saša Popović iz Langenhagena, koji dodaje da je preminuli patrijarh Srbima Kosovo ostavio u amanet. Beograđanin Vuk Vuković koji je slavsko znamenje iz 50 kilometara udaljenog Ninburga doneo sa šesnaestogodišnjim sinom Vitom kaže: “Bio je veliki čovek. Večna mu slava!”
Popovići čuvaju veru
– Irinej je uvek govorio da mi u dijaspori treba naročito da čuvamo jezik i veru, a da je u pravu govori i primer nas Popovića. Moja osmogodišnja ćerka Ana drugi je razred srpske škole i četvrta je generacija u našoj porodici koja govori srpski i održava našu veru – kaže Saša Popović zaposlen u autoindustriji.
Bez gostiju
Liturgija i verski obredi održani su pod strogim pravilima korone, a sveštenik Čortanovački svečare je pozvao da tako slave i kod kuće.
– Mi ćemo je ove godine slaviti bez gostiju – rekao nam je Vuk Vuković koji je izrazio nadu da će se Aranđelovdan iduće godine ipak proslaviti sa gostima.
Predaja slave
Marko Jelić koji je slavsko znamenje doneo s jednoipogodišnjim sinom Teodorom, bio je manje tužan od ostalih vernika u hramu.
– Prošle godine sam se oženio, pa mi je otac Lazar od ove godine dozvolio da samostalno slavim. Danas će biti svečana predaja, pa me to ipak raduje u ovom tužnom trenutku – kaže Marko.
