Novinar Nebojša Petrović javnosti je najpoznatiji kao dugogodišnje televizijsko lice SOS kanala. Bavio se i drugim vidovima žurnalistike. Već duže vreme je direktor Medija tima FS Srbije, ali je poslednjih meseci u centru pažnje zbog knjige o jednom od najvećih asova u istoriji ovdašnjeg fudbala, sada selektoru Srbije Draganu Stojkoviću – “Piksi, sve za deset”.
U štivu koje se čita u dahu obuhvaćena je kompletna Stojkovićeva igračka i trenerska karijera, od početaka na niškoj Pasi poljani do čuvene lisabonske noći, kada je Srbija, pobedom nad Portugalom, obezbedila direktan plasman na ovogodišnji Mundijal u Kataru.
– On je sam rekao, u nekoliko navrata, da su ga dugo ubeđivali da se napiše ta knjiga – priča Petrović u “Vestima”. – Opirao se, ali je, na kraju, ipak posustao. Tu je mnogo podataka – od prvog pojavljivanja na velikoj sceni kao klinac u Radničkom iz Niša, pa posle čuveni prelazak u Crvenu zvezdu, pa reprezentacija, Olimpik iz Marseja, Nagoja Grampus Ejt, trenerska i selektorska karijera… Kao poštovalac romantičnog fudbalskog perioda iz sredine osamdesetih, skupljao sam sve te podatke, uz njegovu pomoć aktuelizovao celu priču, i tako je došlo do ovog romana.
Bez tabu tema
Kažete da je Piksi fenomenalan saradnik?
– Veoma je zahvalan za komunikaciju i rad s medijima. Na svako pitanje ima odgovor, nema tabu tema ni cenzure kad se završi intervju. To mi je baš imponovalo. Ni za jedno poglavlje koje sam napisao nije mi tražio da se, pre štampe, pošalje na autorizaciju. Imao je toliko poverenja da je u knjigu ušlo sve što je bilo u prvobitnom rukopisu.
S obzirom na bogatstvo njegove karijere, jeste li bili na “slatkim mukama”, šta staviti a šta izostaviti?
– Upravo tako. Predložio sam sad ljudima iz izdavačke kuće “Vukotić Media”, koja je objavila knjigu, da latinična verzija bude sa nekim dodacima. Otkad je knjiga izašla, pa u narednih mesec dana, saznao sam od Piksija još toliko toga, da mi je žao da se ne iskoristi.
Za njegove početke se vezuje 1983, međutim, vi nas vraćate još godinu dana ranije?
– Četiri dana pre neko što je čuvena generacija niškog Radničkog igrala polufinale Kupa UEFA protiv Hamburgera 1982, Stojković je debitovao za prvi tim. To je tada, međutim, bilo u senci istorijskog uspeha.
Partizan hteo da ga “otme”
Svako poglavlje Stojkovićeve karijere predstavljalo je za vas posebnu inspiraciju?
– Tu su, između ostalog, javnosti nepoznati podaci prilikom čuvenog transfera iz Radničkog u Zvezdu. Ljudi iz Partizana su ga, u jednom trenutku, “kidnapovali”. Ubacili su ga u golf i odveli na Senjak da pregovaraju da ga, ipak, “preotmu” Crvenoj zvezdi. Onda – taj potpis ugovora, sve što se dešavalo ispred FS Beograda dva sata iza ponoći, pošto su se čekali papiri… Za mene je posebno inspirativan period u Olimpiku iz Marseja, kao i onaj u Veroni, o kome ljudi malo znaju. Uprkos tome što je bio povređen, on je tamo ostavio toliko snažan utisak, da je čuveni, pokojni predsednik Verone Eros Maci izjavio da je Stojković njihov najbolji igrač svih vremena!
Kako vi, iz dečačkih dana, pamtite Piksija?
– Kao dečačkog idola, osobu koja mi je bila nedodirljiva. Skoro mi je neko poslao sliku na kojoj sam ja, sa desetak godina, uz postere Stojkovića i Dejana Savićevića u prirodnoj veličini. Na vratima mi je bilo ispisano: “Neša Piksi.” Imao sam ogromnu sreću da svog idola upoznam i da sarađujem sa njim – zaključuje naš kolega.
Španija iz ugla Italijana
Golovi protiv Španije, u osmini finala SP u Italiji 1990, posebna su priča?
– To je antologija. Pokušao sam da ih opišem na drugi način, pošto je toliko toga već rečeno i napisano. Zamolio sam kolege iz “Gazete delo sport” i “Stampe”, najuticajnijih italijanskih medija, da mi pošalju kako su oni to videli. Njihovi opisi su za divljenje – ističe Petrović.
Alen Slavica, Nele…
Nižu se i sećanja iz 1992, kada je reprezentacija Jugoslavije vraćena sa EP u Švedskoj:
– Opisivao sam kako je legendarni pilot Steva Popov vraćao ekspediciju iz Stokholma za Beograd. Izdvojio bih i poglavlje sa Alenom Slavicom, Piksijevim drugom iz vojske, kao i sa Neletom Karajlićem i čuvenim skečom iz “Top-liste nadrealista”, kada su izvukli Stojkovića i Dejana Savićevića iz hotela u Sarajevu i snimili spot koji je izazvao euforiju.
Od biografije do monografije
Vi ste predložili da knjiga o Stojkoviću ne bude klasična autobiografija?
– To sam učinio da bih mogao da iskoristim neke izjave i intervjue sa ljudima koji su bili bili bliski s Piksijem, igrali sa njim, i koji su mi ispričali divne stvari o njemu. Ovo je neka vrsta njegove romansirane biografije, koju planiram jednog dana da pretvorim u monografiju, sa mnogo fotografija, sa tvrdim povezom. Ima tu dosta ljudi iz perioda kad je on žario i palio, poput Bore Cvetkovića, Dragiše Binića, Dike Stojanovića… Koristio sam neke izjave Dijega Maradone, Pelea, Franca Bekenbauera, osvrte Ariga Sakija, Donadonija, Masara vezano za čuvenu utakmicu Crvene zvezde protiv Milana… To nisu izjave reciklirane iz italijanskih medija, već sam lično razgovarao sa tim ljudima i intervjue ubacio u knjigu – objašnjava Petrović.
