Ni mnogi Nemci ne znaju šta to maleno imaju u svojoj zemlji u čiju veličinu i moć veruju od davnina. Reč je o njihovom najmanjem naseljenom ostrvu. Zove se Vilhelmštajn, nalazi se na velikom jezeru Štajnhuder i ima samo četiri stalna stanovnika. Ipak je i po nekim drugim obeležjima zaslužilo da se spominje na stranicama novina i turističkih prospekata.
Engleska štampa cinično je opisala ovu minijaturu od ostrva, koje se prostire na samo 12,5 hiljada metara kvadratnih, kao navodnu “kopiju Maldiva” na kojoj se čak može provesti i godišnji odmor gotovo kao na svetski poznatom arhipelagu na dalekom okeanu.
A možda je i stvarno tako.
Do ostrva se stiže kolektivno brodićima ili u iznajmljenim jedrilicama, a plovidba u oba pravca traje ukupno oko sat vremena. Sve jedrilice i brodići pristaju u luci, a dnevni gosti se pred kraj dana polako vraćaju brodićima u hotel na obali jezera. Najlepši deo dana na ovom placu od ostrva je u vreme zalaska sunca. Idilično ostrvce ostaje pusto i četiri stanovnika tada imaju vremena da sednu i opušteno sami popiju pivo bez turista i gužve.
Priča o ovom mestu je zanimljiva. Vilhemštajn je danas rezervisan za kulturu, venčanja, poneko noćenje i, pre svega, za izlete.
Ostrvce je veštačko, građeno kamenim blokovima položenim na dno jezera Štajnhuder. To je delo grofa Vilhelma Šaumburga – Lipea koji je živeo u 18. veku (1724-1777). On je podigao tamo i tvrđavu kao poslednju odstupnicu ako bude napadnut i proteran u bekstvo. To se desilo samo jednom i tada je tvrđava odradila posao, a ostrvce nije bilo osvojeno. Sa 250 vojnika, on se odbranio od naleta vojske Hesena, a tadašnje prostorije za smeštaj vojske po okolnim zgradama danas služe za prihvat turista koji bi da zanoće na ostrvu.
U tamošnjoj tvrđavi je u 19. veku u podrumu bio zatvor, a jedno vreme i poznata vojna škola. Danas ta zgrada služi kao muzej i u njoj su izložene lične stvari i slike grofa Vilhelma, ali i poznatog pruskog generala Gerharda fon Šarnhorsta koji je ovde učio. Posetioci mogu da vide i materijale iz vremena vojne škole, negdašnje oružje.
Grofov poklon
Aktuelni izdanak plemićke porodice Šaumburg – Lipe, princ Aleksander, rešio je jednog dana da nasleđeno ostrvo pokloni narodu i prepisao ga tamošnjim turističkim poslenicima. Oni su sve doterali pod konac i posao cveta, a princ često svraća s prijateljima kojima priča za stolom kako je kao klinac zimi preko zaleđenog jezera rado prelazio na klizaljkama sa obale do ostrva.
Nema žurki
Ko krene na Vilhelmštajn sa namerom da se ludo provede kao recimo negde na španskoj obali – promašio je metu. Na ostrvu nema galame ni opijanja jer je publika uglavnom starija i željna mira i tišine. A toga tamo ima u izobilju.
