Kada se 19. februara na Mileta Škorića iz Resavice u jami “četvrti blok” rudnika “Resavica”, sručio ugalj i zemlja potpuno ga zatrpavši, to se i na njegovu porodicu sručio sav čemer i jad.
– Iskreno da vam kažem, ostala sam bez dinara, tako da će mi 50 švajcarskih franaka, koje mi je poslao Milenko Šipka iz Švajcarske pomoći da preživim. Sramota me je da kažem, ali taj novac ću potrošiti na hranu. Moraću da kupim i lek “forxiga”. Ostale su mi samo dve tablete, a moram svakodnevno da ga pijem – kaže za “Vesti” Daniela Škorić (52) iz Resavice, udovica rudara Mileta Škorića.
Ona dodaje da bukvalno živi od novca koji joj šalju ljudi dobre volje, koji su o Miletovoj nesreći i njenoj finansijskoj situaciji čitali u novinama. Od tog novca uplaćuje i ratu stambenog kredita za stan od 17.000 dinara i plaća račune, a ne zna gde će da nađe 40.000 dinara da bi krajem meseca uplatila dozvoljeni minus po Miletovoj kartici, koji su iskoristili za popravku automobila.
– Nikad nisam bila u ovakvoj situaciji. Ranije sam radila, a kada sam se razbolela, Mile je brinuo o meni. Od njegove smrti nemam nikakva primanja. Mnogo mi je teško što živim od novca ljudi koji me ne poznaju i koji mi uplaćuju na žiro račun zahvaljujući novinskim tekstovima. Nemam reči kojima bih im se zahvalila. Tim novcem kupujem i lekove, za koje mi mesečno treba oko 5.000 dinara – plačući dodaje Daniela, koja je iz Rumunije u Srbiju došla pre 23 godine.
Pošto se ostavinski postupak još nije završio, ona ne može da podigne Miletovu platu, niti da dobije novac od “Dunav” osiguranja na ime smrtne odštete. Zahtev za Miletovu penziju može da podnese tek 19. jula, kada bude napunila 53 godine. Ona je preuzela i plaćanje stambenog kredita, po kome duguje još oko milion dinara. Njen stariji sin Daniel, koji takođe radi u rudniku, nije u mogućnosti da joj pomogne, jer prima umanjenu platu, pošto je dugo bio na bolovanju, budući da ga je smrt očuha veoma pogodila. Mlađi sin Mario nije zaposlen.
– Oboje idemo kod psihologa kako bismo mogli da preživimo Miletovu smrt. Nekoliko puta sam završila u Hitnoj, jer ne mogu da preguram noć. Jedne noći sam dobila strašnu tahikardiju. Imala sam 184 otkucaja u minuti, pa su me zadržali u bolnici dok mi nisu stabilizovali stanje. Daniel skoro svakog dana odlazi na Miletov grob i ostaje po dva-tri sata, jer je Mile prema njemu bio bolji od biološkog oca.
On je u veoma lošem stanju, jer mnogo pati i ne znam kako da mu pomognem. Ni ja ne znam kako ću da živim bez njega. Nijednu stvar u kući nisam pomerila. U kupatilu još stoji njegova četkica za zube, patike u kojima je poslednji put otišao na posao stoje kod naše obuće… Život mi ništa više ne znači. Da nemam sinove oduzela bih sebi život, jer više nema smisao – kaže Daniela jecajući.
Dugovi ne daju mira
Daniela uspeva da izmiri komunalne dažbine, ali duguje 300 evra, koliko je Daniel pozajmio od prijatelja iz Engleske da bi izmirili dugovanja za stambeni kredit kako im ne bi bila aktivirana hipoteka. Isti iznos Mario je pozajmio od prijatelja iz Jagodine da bi imali za hranu i dažbine. Ko može i želi da pomogne ovoj porodici i makar malo olakša teške muke, može uplatiti pomoć na račune otvorene u Komercijalnoj banci na ime: Daniela Škorić (dinarski) 205-9001021960860-08 i (devizni) RS352059031026386050, SWIFT KOBBRSBG
